Стражилово

478

СТРАЖШГОВО

Радослав РастиславиЛ с имењаком својим Радославом Леденићем устану из гроба, те да оба та Радослава, уставши из гроба и казавши ти, ко су и како се по имену вичу, сва четири ока упру у тебе? Кажу, да си човек висока узраста и кракат, но мени се чини, да би јако уситнио, јер би ти ноге окрачале, па и кад би сретно утекао, да би се у себи и од себе стидио и покајао, што ниси најпре прочитао Шафарикове: 8егМасће ћевекогпег, РевШ 1833. а наиме место оно на страни 62., где је говор о елизији тврдих дентала д и т у српским

именима, па тек онда сео и отиочео писати историјски роман „Стефан Душан". И с том умесном опаском, да је доктор рано сео и ирерано отиочео писати историјски роман, завршујем овај трећи историјско-географски ивер, који објективно са „Зло си сео, српски цар Стефане, зло си сео мудар збор зборити", а субјективно са „Жље сам сео и у з'о час отпочео писати историјско-географско иверје" почиње, — и тек таквим завршетком иостигнута је она округлина, без које ивер овај не би имао никакве вредности.

ПИСМА ЂОРЂА МАГАРАШЕВИЋА ЈОВАНУ ХАЏИЋУ-СВЕТИЋУ,

III. У Н. Саду 24. марта 1824. Л то б е з н и Б р а т е ! Ономад ми пише Г. Зелић, и у мом писму шшгћ грдно опет писмо НгЛовои Ексцелленцш; на чге повелћнш л му отговорити морам : а неимавћи на кога другог у овои прилици мое писмо послати му, атресирам га на вас, да му предате. За Ров1;рог1;о, како знате, тако се намируите. Франкирати га немогу; ер сам и за оно ономадашнћ нћгово писмо 43. кр. сребра платио. (8ес1 ћос ТЉГ). Да смо сви здрави, то ви зиате. Госпол вам често пише; Она вам е знам и то писала, да е Ружић Сина Николу добш. — Мол « исторјл све еднако у Заточенно. Опростите нго тога дугог страдаша; а мени учините радост, да то дериште мое, ма и балаво и неочешллно, еданпут на шаке мое родителвске у М010Н кући узмем, и свету покажем, да и н имам нћку ћерку неумивену; и да не морам уздисати, кад се други са своима Николама фале! Да е та радост и Г. Мандићу возсЈлла с рождешем Сина АлексЈи, божјл человћка, знате море бнти, а и незнате. То су све Новине наше; а шта е и како е код вас? Ваш Магарашевић. IV. У Н. Саду 10. Апр. 1824. Л » б е з н и Ј о ц о ! С мојом том удом кнвигом бива сваколки покора! Неда ми се никако, да е у Н. Саду видим! Три стотине предвиђени и непредвиђени препона стое на путу, и чине ми толико срамоту, да би и за безобразно лице и за нечувствително сердце доста и

преко сваке мћре било! Несмем, вћрупте ми, на сокак, и међ лгоде изићи, ер знам напред, шта ме чека: укор, оговаранл, псовка. Аратос и кнг.иге, или барем оног помншллл, да е у Бечу печатати дадем ! Но сад већ ни куд ни камо. Номоћи требам, да се блата курталишем, у кое сам се углибш. Будите ми и ви на руци, и неотреците се учинити братску услугу човеку, кои е заиста потребуе. Говорите и ви, поред Матића, Шлеглу, да ми кш.иге дуже незадержава. Ако се о том неувћруе, да ћему се и таи рест платити, нека за свого сигурност 100 или 200, макар и 500 књига задержи; али друго нека вам преда, да ми можете таки по првои прилици, било на суву или на води, само што берзке, остале књиге послати. — Л сам ономад о том и Матићу и Шлеглу нисао; л то исто и вама зато ггишем; ер вам со тим желим показати, колико ми е нужно имати књиге у Н. Саду. Непоштедите труда, да би се мол ова, као што мислим праведна желл, већ еданпут испунила. Ако би Шлегл каквог емца међу тим за то желго, неотреците се и то бити; ер знам, да сте увћрени, да се осрамотити тога ради нећете. Мого вам рћч задаем. Будите здрави и разведрите мого смућену дугиу сгсорим вашим о том дћлу извћстгем, вашег искреног Магарашевића Р. 8. Поздравите ми Г. Коггитара; л сам му ономад писао и молш, да нћке књиге, кое е Вук из Ланпцига доггео и Шалбахеру предао, за нашег Директора и мои рачун узме и нама нотштћ. Ако е то учинго, могли би сте те исте кш.иге с едним транспортом ехреЛЈг-ати.