Стражилово

Б Р. ВО.

СТРАЖИЛОВО

479

Г Л А 0 Н И К. (Погреб Ђорђа Натошевпћа.) У Уторак 14. о. м. пред вече стигло је тело Натошевићево железничким влаком из Горњег Карловца, где је покојник своју честиту душу испустио, амо у Нови Сад те је одмах однесено било у саборну цркву. Сутрадан у 9 часова пред подне одржан је био спомен, јер је тело још у Горњем Карловцу било опојано. Чинодејстовао је високопреосвештени епископ Василијан, архимандрит Дамаскин Бранковић, Ср. Карловачки прота Чобанић и још петорица које овдашњих, које свештеника са стране. Кад је учињен био спомен, беседили су у славу великом покојнику прво Стеван В. Поповић, за њим Миша Димитријевић, па Аркадије Варађанин и најпосле Александар Сандић. Онда се величанствен спровод кренуо из цркве те се земни остатци Натошевићеви предали матери земл»и у породичној костурници на успенском гробљу (Споменик књижевнику и новинару Теодору Павловићу). Још године 1854, дакле непосредно после смрти Теодора Павловића, појавила се, — као што пише покојни доктор Константин Пејичић, негда физик града Панчева а после надзорник Текелијиног завода у Будимпешти, — у народу српском у опште а поименце у Матици Српској жеља, да се заслужном том књижевнику подигне споменик и то из Матичина новца. Против друге половине те жел>е подигли се тада гласови по новинах, као да то Матица по свом маленом капиатлу не би кадра била извршити без велике штете. Преиначила се онда намера у толико, да се осим из Матичина новца још из приватних добровол:»них прилога подигне споменик Теодору Павловићу. То се усвојило те с^ онда сгали купити прилози па се са свију страна Срби одазвали одушевљено. У „Извештају о споменику Теодора Павловића, новинара и списатеља српског", што је др. Константин Пејичић издао у Панчеву свршетком године 1866., читамо, да је међу приложницима било две вароши из Србије, 19. вароши и варошица из Аустрије, три епископа, три архимандрита, словачки књижевник Михајило Годра, Матица Српска и т. д. а и сам је Пејичић чист приход своје књижице „Житије Теодора Павловића" наменио био тој цели. Скупило се тада преко 600 Форината те се трудом и настојањем Велимира Барбарића, тада чиновника а сада царског саветника у Бечу, и Јоце Суботића, трговца Панчевца, набавио споменик те је и однесен био у Карлово, где се Теодор Павловић родио и умр^о, да се тамо у црквеној иорти смести. Као сметње, које су до године 1866. стојале на путу подизању тог споменика, наводи покојни Пејичић то, пгго се од проданих књижица није могао скупити новац, а још више, што је порта у Карлову одграђена. Ту је Пејичић такођер обрекао, да ће се „време подизања споменика и дан парастоса Павловићева објавити у своје време поштованој публици иреко наших новина", но на том је и остало теје и Пејичић легао у гроб а споменик још није био дигнут. После се заћутало у тој ствари, док није на лањској главној скупштини Матице Српске у име Карловљана наново покренуо ту ствар Аркадије Варађанин. Уследтога се Матица споразумела са оппггином Карловском, те ће се већ једаред открити тај споменик, који толико већ време лежи у Карловској цркви. Као што чујемо, и омладина је прегла, да се то изведе. У Карлову постоји одбор, који је рад, да уз суделовање неколицине богослова на велику Госнојину

ове године приреди беседу у корист откривању споменика Теодору Павловићу. Богословска се омладина спремила, да пева и декламује на беседи, а Карловска, да госте дочека и поздрави а домаћин ће један, како смо извештеии, на беседи говорити о Теодору Павловићу и његовим заслугама. Уверавају нас, да ћемо за који дан добити и распоред свечаности. — Ми од срца велимо: сретно! И време је било, да омладина делом опровргне приговор покојног Пејичића, да ее „слабо сећа" заслужног Теодора Павловића.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — 14. свеска Књигазанародиз задужбине IIетра Коњевића доноси народу поуке д р а Ј о в а н о в и ћ аБатута о светковању недеље и празника. — Књижара Луке Јоцића и др. издала је ово дана нрву књижицу Поуке о човечијем телу, животу и здрављу, коју је за прву школску и домаћу наставу написао д р. Јо в ан ов ић - Бату т. У књижици је тој реч о телу с поља. — Београдска трговачка омладина саопштила је у засебној кгбижици рад своје V 7 . главне скупштине, држане 23. априла о. г. и прву јавну реч, коју је држао председник тог друштва трговац Тодор Ј. Михајловић у просторијама грађанске каеине на дан .4 маја о. г. — У 19. броју „Стармалог" оплакује Змај дивном песмицом губитак, који је српска школа осетила услед смрти ЂорђаНатошевића. —- У исгом броју тога листа, у одговорима администрације, има оштра а на длаку погођена илустрација јадних прилика наших са издавањем листова и књига. Како смо се на жалост и ми из искуства уверили, да је све то сушта истина, што „Стармали" ту казује, то ево доносимо то, нека је и овде забележено. В ло добро вели „Стармали" : Издавање листова и књига је данас најнеблагодарнија радња у нас. У најбољем случају добијете једва толико претплатника, колико имате трошка око издавања, а о наплати огромног труда, који улажете на овом послу, нема ни разговора. Наплата вам је грдња оних дужника, које опомињете, да свој дуг подмире. Да вам се освете, таки и друге још одговарају, да се не претплаћују на ваш лист и онда још у толико имате чисте штете. Ако обуставите шиљање листа свима, који не иошљу на време прегплату, онда се већина нађе увређена и то узме за повод да се курталише дал>ег ирегплаћивања. Ако шаљете без претнлаге на вересију, нећете ни половину тога доциије утерати моћи, јер на жалост таки дуг неће да плаћају ни они, који су у најповољнијим материјалним околностима, и нико не мисли: кад је примао и читао новине, ваља и да плати или да одмах врати натраг лист, ако га не мисли платити. О томе би се могла читава књига написати, али која вајда? У нас нема још довољан број оне публике, која осећа иреку потребу да чита, као што осећа да подмири своју свакидашњу телесну потребу, зато и немају наши лисгови сгалан и довољан број претплатника. — Добили смо од књижаре Велимира Валожића из Београда нову књигу : II р и ч а њ а С р б и м а и С р п ч и ћ и м а о народу њином, наиисао Ј. Миодраговић. У делу се том у двадесет и пет причања прича најпре о животу првих људи и од првих људи до Срба иа онда сва сиољашња и културна