Стражилово

494

СТРАЖИЛОВО

Б р . 31.

Од Симе Драгићевића присвојио пјесму: »Женидба Сјероте Николе« и све пјесме, што их Перо зна о Краљевићу Марку, осим једне. Од Петра Голубовића пјесме: »Цар Сулејман удара на Столић«, »Цар Сулејман удара на Угрич«, »Цар Сулејман удара на Варадин«, »Цар Сулејмн удара на Сињ и Солињ«, »Смрт Јанковић-Стојана«. Од Марка Туфегџића (умрво у Оборцима), гласовита пјевача. присвојио : »Женидба Краљевић-Марка«, »Јањић Стојан и Бешир-ага.« Црногорске све пјесме присвојио је од Нике Попадића са Купреса (стријељан 1879. због хајдуштва). Србијанске пјесме нрисвојио је од Ј1уке Куирешака. Овај живи и сад на селу Кур^еле, близу Карауле. Од Миће Клисаре близу Јајца (| 1860. г убили га Турци у његовој кући. а синови га добро осветили): »Дојчић капетан«, »Даничић-Јована мејдан са Арапом«, »Мејдан Мркоњић-Николе с Мустајбегом«, »Сужањство Драгише војводе и Нриморца Тодора и т. д.«, »Јунаштво и женидба Јанковић-Стојана са Удбине од Личког Мустајбега«, »Ударање Мијат-харамбаше на Бањалуку на бега Оклагића«, «Оклад ускок-Раде малог«, »Женидба Новаковић-Грује« и велику пјесму: »Женидба Сењанин-Тадије, синовца јунака од Сења Ивана (у 3412 стихова). Од Јове Клисаре (Мићина сииа, и сад жив) присвојио је »Јунанггво Бановића Секуле у Стамболу«. Од Малована нјевача (Стипо Марковић) из Орашја код Травника, присвојио: »Јунаштво Сибињанин-Јанка и Секуле у Отоци у паше Оточкога«. Све остале пјесме чуо од разних пјевача и присвајао по кавама и механама, путујући од своје петнаесте године у отом. царском послу, гонећи и пазећи коње и волове за аскер по Херцеговини од Стоца, Благаја, Мостара, Коњица, Невесења, и по цијелој Босни обишао шехер-Сарајево, Зеницу, Вардар-СкендерВакуф, Маглај, Добој, Жепче, Бањалуку, Приједор, Јајце, Лијевно, Дувно, Бјељину, па све до Градишког, Брчкога, Тузле и Зворника. Па и у Далмацију силазио до Спљета, Сиња, Брача и Солина, Габеле и Дубровника, Задра, Шибеника, па до самог Скадра. Ко узме у обзир Перино путовање, мора га себи преставити човјека разумна и вјешта у све и сва. Ријетко је то мјесто у Босни и Хер-

цеговиии, да му он не зна шехера и по планинама стаза и богаза. А нема тога јунака, кога славе народне пјесме, да и он о њему не би штогодице знао. Он зна за гроб Јанковића Стојана, зна за кулу ђерзелез-Алије и ђе се родио_ зна за Ливаду Јабуку, и много друго, зна »за све планине осим једне Тамане нланине«, тако ми сам рече. Зна за Крајину, за Удбину, за Котаре, у кратко, ја у њему увиђам велику хисторичку главу и најбољега пјевача у нашем народу. Ево, шта ми рече о свијем јунацима. Од Котарских јунака најбољи су ови: Сердар Јанковић Стојан, син му Стефан, а барјактар му Миле, а брат Мића; Смиљанић Илија, отац му Павао, Павао имао четири сина: Илију и Чолу, саката у прсте у руке, као јунаке, а за она два не зна; сердар Петар Мрконић, син Никола; сердар Мића Мандушић; сердар Божо Мил.ковић, брат му сердар Митар Миљковић; сердар Вук Мандушић син, сердар Никола Мандушић ; сердар Вукосав старац; сердар Бошко Вучковић и син му, сердар Никола Вучковић; сердар Ерцеговац Марко; сердар Јањевић Илија, имао девет браће; сердар стари Мачивук; Зорић Гавран; Јован капетан; Бранковић Јован (сердар); брат му Грујо Брапковић (сердар); Петар Џенерал; ћиро канетан; пон Смиљанић (брат Смиљанић Илије); Трута капетан. Од Приморских јунака: Комнен барјактар, Приморац Тадија, Бревуља Шимун, Нриморац Тодор, Драгиша војвода, ђурица војвода, Вид барјактар. То су јунаци осим свих других, који су били у разним шехеровима и по разним мјестима. Од т у р с к и х ј у н а к а зна, осим свих других, за ове: Из Турске Удбине: Танковић Осман, силни Мустај-бег, ђулић-барјактар и Зукан-барјактар, стари ћеиван-ага, Ковчина Рамо, два Кумалића, Куна Хасан-ага, два Попршеновића, Ага Мемед-ага, стари Кариман и син му Мустајбег, Удбињски Диздар-ага, Ага Диздар-ага и Сифра .Хасан-ага, Соколовић Ибро, стари Бабамет, Блажевић Омер, Бабамет Алија и Глумац Осман-ага. Са Т у р с к е К л а д у ш е : Хрњичић (Хрњица) Мајага (Мујо, Мујан) и Алил (Халил, Алија) са сестром Хајком и Омер, син Мујин. Из Турске Лике: Лички Мустајбег и Личанин Тале (Будалин, Будаласти).