Стражилово

Б р . ЗВ.

СТРАЖИЛОВО

525

услов није српска реч и место ње ваља употребљавати иогодба. Вогослов и Богословија такође несу српске речи, али су ушле из цркве у народ и добиле право грађанства, као што су и богојављеније, васкрсеније и т. д., те не би било паметно замењивати их другим каквим, новим речима српским. Пословица је српска реч и не долази од слово Хиуод, него од слово (1ег Висћа(:а1)е и значи Ете Аг(; 8Шаћјгаргаеће, сТегеп сће Ваиегп 2№е1ег1ел', сће ^гоаве ипс1 сНе к1ејпе ћаћеи, н. пр. добродонашенесловиси ведоводебреде т. ј. донеси воде. Види се дакле јасно, да иословица долази од слово Аег ВисћбЂаће, на је доцније узела на себе значење и за немачко Врпсћлуог!:. Тако исто и иразнослов изгледа да није српска реч, али кад се зна, шта значи, онда се види јасно, да долази од слово <1ег Висћв1аће, те да је чиста српска реч са значењем: „који изоставља слова кад пише, Еш 8сћгеЉег, (1ег ВисћЛаћеп аиз1а881 (види: речн. Вуков), а не значи онога, који лудо говори, који празне речи говори. 2.) Ево ме опет са сложеним речима. Ја сам се с њима нрилично намучио. Али ми није жао муке, кад видим, да се колико бољи од мене и то људи на гласу спотичу о њих. Дошла ми је до руке „Ношегоуа (Муазеја", коју је превео г. Т. Маретић. Ја ћу мозкда други пут о овој красној' књизи, која је с великим трудом и знањем преведена, говорити и то о њезином руху. За сад ћемо само извадити из ње једну реч и то сложену, коју је сам г. Маретић сковао на своме наковњу. Та је реч милогост, којом је превео грчку реч Али кад је г. Маретић ковао ту реч, види се, да му је ваљао чекић и наковањ, али му је рука била неудесна. Истипа, тежак му је био чекић, којим је сабио две речи у једну, али каква му је корист одатле, кад му је посао испод чекића изашао наказан. Шта? Зар је милогост добра сложеиа реч српска? Алсо је милогост добро сложена реч српска, онда је и велевласт добра. Али г. Маретић вели, да је велевласт наказна сложена реч, као што је Даничић још пре њега то исто рекао за ту реч у „ Књижевнику" од год. 1866. при оцењивању Будманијеве граматике. А ја мислим, кад не ваља велевласт, онда не ваља ни милогост. Г. Маретић вели за милогост око: „Та је ријеч начињена прама народним ријечима: милодух т. ј. мили дух, мирис и Милобрат, које је мушко име." Г. је Маретић истииа начинио ту реч нрема речима милодух и Милобрат, али забадава, кад не ваља. А не ваља из оних разлога, шта сам их споменуо у 17. бр. „Стражилова" од ове године. Није лака ствар говорити о сложеним речима српским. Ја морам признати, да сам се доста мучио, док сам она правила о сложеним речима сриским

у 17. бр. „Стражилова" од ове године сковао. Па за то мислим, што је ова ствар тешка, да не ћу бити на досади читаоцима „Стражилова", ако ју опет подгрејем. Ко хоће да ме боље разуме, нека прочита још један пут, што сам писао о сложеним речима у 17. бр. „Стражилова" од ове године. Милогост требао би да буде детерминативан композит, као што су речи: Милодух, Милобрат, Добровук, Миловук, белограб, г^рнограб, белојуг, модрокос, иустођак, иустосват, слаткогрм, Суводол, белојабука, белошљива, дивокоза, или као што су речи: брзолов, брзорек, брзоилет, танкоиреља, хитроиреља, злоиреља, злоткаља, самоник, самораст, самоток, самоук, самохран. Кад добро погледамо у ове речи, онда видимо, да прва реч допуњује другу, да је прва реч допуна или додатак другој, као што је атрибут према своме супстантиву. Можда ће ко помислити: „Па то је лако правити сложене речи. Сложи само адјектив са својим супстантивом, иа готов посао. Н. пр. узми од мили гост основу мило, па је сложи са гост у једну реч, па је готова сложена реч милогост ." Али није то тако. Милогост не значи у српском језику ништа, јер је наказно сложена реч, као што не значи у српском језику ни велевласт ништа. Колико сам ја ову ствар прокухао код ових детерминативних композита, ваља на ово двоје пазити: а) Друга реч у сложеној речи мора имати свој самосталан наставак, те мора долазити од глагола, а нрва реч при тумачењу мора бити том глаголу као прироку додатак. Не сме дакле бити прва реч при тумачењу другој речи атрибут, н. пр. брзолов не значи „брзи лов", него „који брзо лови"; брзоилет не значи „брзи плет", него „који брзо плете", а то је човек, који не пази шта ради; танкоиреља ие значи „танка нреља", него „која танко преде". б) Друга реч у сложеној речи постоји и као еамостална реч, а прва реч јој је при тумачењу истина атрибут, али не саставља своје значење са значењем друге речи, него така сложена реч значи име нечему. Тако н. пр. белошљива не значи „бела шљива", него значи врсту шљиве; белотраб не значи „бели граб", него значи врсту граба; белојуг не значи „бели југ", него јужни ветар без кише; модрокос не значи „модри кос", него значи врсту птице; Добровук не значи „добри вук", него значи име људско; Миловук не значи „мили вук", него значи име људско; патако исто и Милобрат не значи „мили брат", него значи име људско; па на послетку и милодухпе значи „мили дух" или „мирис", као што каже г. Маретић, него значи биљку, коју зову и селен ћ§'ивНсит 1еУ1,ч1Јсиш. Па по томе не може ни милогост, као што хоће г. Маретић, значити никад „мили гост", него кад би било те речи у народу, морала