Стражилово

516

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 33.

Баба Мила наскоро умре. Даница се не хтеде удати, него је верно послужила свога свекра. Карла се страшно бојала. Ако би га видела, да иде њихним сокаком, одмах би унела своје мушко чедо унутра у авлију, а ако је прошао поред њихове куће, чистила му је по трагу, као да је кужан. Кад је Жива погаао ногом, често га деда узме за руку, па га води у цркву, те га метне уза се у сто. А он, сед као овца, стоји поред стола и моли се за њега Богу. Еолена му дрхћу, ал молитва његова јача је од свију молитава, гато их анђео из храма тога однесе пред вечног судију. Карло се оставио назаренства и постао је стари. Он тера свој пређашњи занат, ил боље да рекнем, трговину. Само чудан вам је то трговац! Он тргује и с меницама и с обвезнилама и с вером и с љубављу људском, гата је кад на бољој цени и нтта се боље тражи. Чувајте га се! —

Назаренска скупгатина врло се смањила. Мађари се повукли у своје село не тражећи вигае присталица у Сумраковцу. У Сумраковду било је две три куће назаренске, но и за те се није знало поуздано, да ли су назарепи. По неки од њих дођу у цркву, на их онда опет за дуго ту не видите и опет се проноси глас, да су нововерци. Кад дође време Духовима, они се онда редовно приљубе новозаконицима, и иду с њима на ону велику бару, да присуствују тих тајанствених ноћи купању новокрштених. Међу тим то није вигае необично. Они мењају веру сваки час, а нико и не разбира за то. Мита поп-ђукин вратио се у своју стару цркву, у — крчму.Емил Бркић прикључио се неком таковом немачком нозориганом друштву, које преставља средину између комендијаштва и озбиљне позоришне уметности, а много је ближе првом. Тако је извукао корист из свега наследства своје „нобл" мајке, од знања немачког језика. (Свршиће се.)

У УСТАВНОЈ ЗЕМЈБИ. О Д ВЛАДИМИРА М. ЈОВАНОВИ II А. (Свршетак.)

1^ ок у Србији, говораше оп, пије било партија, многи су их желели; али кад су настале, многи су их се стали ратосиљати. Страст, која је некад распаљивала и мразила присталице Вучића и Обреновића, обновила се у виду партијске страсги, која је од пријатеља правила непријатеља, а од брата небрата. Место некадашње искрености наступило је узајамно презање и зазирање, а месго дружевности наступило је цепање у кругове и клубове. Нешто убеђење, а нешто и рачун учинише, те је већ свак био обележен. За сваког се скоро знало, у којој је партији. И сама се деца називала овако или онако, а о женама већ и да не говоримо. Обично је старешина кућни за собом повлачио све кућане. Ло било је случајева, да су три брата из једне куће припадала сваки другој партији; а било је и таквих случајева, да су сви укућани подједнако мислили, само су на се узимали разне улоге, и у разне се партије уписивали, те су тако зпали, шта се где ради. Ово су обично чинили вешти трговци, или иначе људи, који су хтели, да код свију партија добро стоје. Но том се махом улазило у траг, те је од п,их сваки бегао, као од ухода.

Сви млађи људи, нарочито оии, који се још у школи навикли, да воде рачуна о срећи народној, били су опозицијонари. Само они, којима је лична срећа била милија од народне, били су владине присталице, и то дрске присталице, те су често и своје другове жртвовали партијској користи. Чеда је био опозицијонар, и агитација у корист опозицијоне странке била му је милија од самог живота. Власт је на њега много пазила, али је он увек умео да је изигра. Колико ли је пута ноћу у неко доба и по најгорем времену прескакао нреко плотова, да би се састао са својим једномишљеницима, а да га нико не опази. На њега су обично долазила поверљива писма и забрањене повипе из Б., те их је он другима давао на читање. Ишао је и ио селима, и сељаци су га волели као своје очи у глави. Ја сам поред њега добио силне мутптерије. Но у колико је Чеда био мио опозицијонарима, у толико је био немио владиним присталицама, особито газда-Вукоману Тшрковићу, скупштинару. Он је на њега ноиздаље увек мрко погледао, али кад се с њим састајао, свакад је гледао, да му се покаже добар и љубазан. Узрок тој љубазности био је у томе, гато је газда