Стражилово

574

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 36.

Те га молет да се од коња скине, — 262. Нека једет и нека се љубет, — 263. Те ми молет Марка Краљевића, — 280. Ч.у/\ет ми се црни калуђери, — 257. И опет њојзи калуђери зборет, — 258. У нашим крајевима, као : у Срему, Банату и т. д., говори се треће лице плурала и у трећој врсти другога раздела и четвртој врсти по аналогији глагола из осталих врста, н. пр. молу, виду, хвалу, славу. Напротив пак у Средском и Сириничком крају, као што видимо из споменутих примера, говори се треће лице плурала код свију глагола по аналогији четврте врсте или треће другога раздела. Лични је наставак овога трећега лица плурала т ушао у говор утицајем бугарскога језика, нремда споменути облици при свем том још несу бугарски. Да су бугарски, морали би гласити: лијвт, идот, викат, једбт, молђт чудбт. За футур говори се ће са презенсом по начину бугарском: Ја %е трчим, а ти више бегај, — 282. Он Ле иде цркве Раванице, — 253. К'д ме питаш, право Ле ти кажем, — 261. Ће му дадем моја-мила ћерка, — 263. Од глагола бити треће лице плурала презенса свршује се на а место на у=х> тт> ст слов., у данашњем бугарском језику на 5, п. п. Да са живе домаћински главе, — 283. Убаве са како врућо слунце, — 261. Они неса две добре девојке, — 261. Ирема трећем лицу плурала презенса свршује се и ра1Ч. ргае8. ас1;. на ећи , дакле ио аналогији треће врсте другога раздела или четврте врсте, н. п. Да ли ти се врло уморило СкитајеЛи по Шара планина, — 260. Остадоше Турци гледајеИи, — 282. Глаголима друге врсте свршује се инфинитивна основа на а место на у=ст. слов ж, н. пр.

УЗ НАШУ ОЛИКУ. У 16. броју нашег листа од ове године јавили смо тузкни глас, даје богу на истину отигпао митроносни песник Никанор Грујић С'р6-Милутин 9 а у данашњем броју доносимо лик тога великана, који је својом лепом књижевном радњом задужио сриски народ на вечито привнање и захвалу. О животу и раду Грујићеву извесгили смо укратко наше читаоце у 16. броју а сад им саопштавамо то, да је књижевно одел>ење Матице Српске решило, да у свечаној седници о св. Сави 1888. нрослави усиомену на заслужног тог књижевника.

Али гора пуста увенала, Увенала и се осушила, — 253. Он усиисна како љута гуја, — 254. Тек к'д свана и слунце ограна, — 256. Наставак раг1. ргаећ асЈ. II. ја надвлађује наставак л у мушком роду, н. п. испореди: Много борча Марко учинија, — 255. Марко њему: добро ти Бог даја, — 256. Па је своје мајке беседија, — 258. Лов ловија Краљевићу Марко Лов ловија у Шара планина, — 259. И девојку за себе венчаја, — 274. са: Верне љубе вако говорио, — 256. А Маринко врло ожеднео, — 265. И с њу живот добро живовао, — 274. У раг(. ргае! &о1. II. у плуралу меша се мушки род са женским: Лепо њега тамо дочекале, — 271. Држале га за недеља д'на, — 271. Лов ловиле ништа не уловиле, — 259. Марко и Огњан лова поделиле, — 264. Да има полувокал и у овим крајевима, види се из споменутих иримера. За углед, како изгледа српски језик у овим крајевима, ево одломка од једне песме: Фала Богу, фала јединоме ! Лов ловија Краљевићу Марко, Лов ловија у Шара планина, Лов ловија за петнаес д'на, С себе води сестричић Огњана. Лов ловиле ништа не уловиле. Шеснаесто јутро к'д сванало, Огњан Марку 'вако проговара: „0 мој ујко Краљевићу Марко! Ете има шеснаесет д'на, Ка' ловимо лова по нланине, Мије ујко ништа не уловисмо; Па те молим дома да идемо, Дивљи звери да не не изедет." Марко њему тиво одговара: „Чујеш ли ме сестричић Огњане! И ја сам ти дома зажељев. Ти увати наши добри коњи, Да јашимо дома да идемо." И т. д. ^ 0 (Свршиће се.) У тој ће седници један од чланова књижевног одел>ења говорити о значају књижевиога рада Грујићева.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — У нрошлом броју нашега листа донели смо један одломак из славнога романа Достојевског „Записници из мртве куће" и том ириликом мислимо да неће бити на одмет спо менути што је главније о том достојном брату у тројебратству руске новије нојезије, које сачињавају имена: Тургењев,