Стражилово

562

СТРАЖИЛОВО

Бг. 36.

ПОСЛАНИЧКИ ИЗВЕШТАЈ.

(Б Е Р А Н Ж Е.)

осподо бирачи, вама треба дати Извештај о моме иосланичком раду, С тога вам сад желим свима показати, Шта чиних за земљу, за краља и владу. Све је добро, дивно, прођите се брига Гледајте ме само! Мени богме стига! Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Еод наше господе, наших министара, Е, то је за причу, е, то вреди пара! Имајући трбух вечито на уму Седео сам увек близу министара. Све је то с рачуном и по споразуму, Јер се влада с нама увек договара. Помислите само, какав сам вам пош'о, А гледајте сада, какав сам вам дош'о! Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Код наше господе, наших министара, Е, то је за причу, е, то вреди пара! Деси се, иа неки на министре виче, А то њих покашто веома ражљути, И онда им треба да се ко развиче, Те противник најзад мора да ућути. И ја сам се свагда дерао и вик'о, Често сам промукЧ), кол'ко сам урлик'о. Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Еод наше господе, наших министара, Е, то је за причу, е, то вреди иара! Кад сам против штампе у скупштини био, То је било за то, што ми је речено; А ако сам кад год добре похвалио, То ми је у напред било допуштено. Увек сам по вољи влади удешав'о, Па сам глас час иротив, а часом за дав'о. Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Код наше господе, наших министара, Е, то је за нричу, е, то вреди пара!

-*.\ЛЛ/1ЛЛ/1 . ГГТУ Г\Г\Р.ГАГлг.

Никад нисам дао, да се суди коме, Ако двору није најправије било; Вик'о сам, да „сада није време томе", Те се на „ред дневни" одмах прелазило. У краљево име често сам се дер'о, Тако сам и неке из земље протер'о. Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Код наше господе, наших министара, Е, то је за причу, е, то вреди пара! Глед'о сам, да власти дељи не промаше, Ла сам од њих за то и награду прим'о; Глас'о сам за странце, као и за наше Ја против странаца нисам ништа им'о. „Причувајмо добро пријатеље своје!" То ми је начело и правило моје. Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Код наше господе, наших министара, Е, то је за причу, е, то вреди пара! Гадње јесу стале, није лако ником, Ал ви ћете опет мирно порез дати, Макар се сав народ опасао ликом, Треба да се страним и господи плати. Времена су лоша, рђаво је стање, Ал богме нек народ једе мало мање. Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Код наше господе, наших министара, Е, то је за причу, е, то вреди пара! Ја сам прош'о добро, а то ми је главно, Краљев сам посланик — ја сам сада сила: Два сам своја брата наместио давно, И три су ми сина већ службу добила. А на ручак зват сам и за до године Звало ме је до сад више од стотине. Е, што сам се частио, Е, што сам се гостио Код наше господе, наших министара, Е, то је за причу, е, то вреди пара! Вл. М. Јоваиовић.

:ротекла је река од времена. Од старих ргшто су још остали, већ су над гробом; неке само невоља и држи на овоме свету. Живе, да гледе свој род, своје млађе, а мисле на покојне, за њих више и неје овај свет. Одужили су дуг, па им се ваља спремити на далеки пут. Добро ће их благосивљати.

К 0 М Ш И Ј Е. ИРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА У СРБИЈИ. НАПИСАО ИЛИЈА И. ВУКИЋЕВИЂ. (Наставак.) Мара је одавна остала удова. Митар јебио једљив човек, неје могао више да дијани поред неких, а највише га мучаше Аврам. Од оно онда више се с њиме неје ни погледао; ономе

то присгало, па ако му неЈе у очи рекао, за леђима га заједао. Готово свиште човек од невоље .