Стражилово

СТРАЖИЛОВО

ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 41.

У НОВОМ САДУ 8. ОКТОБРА 1887.

ГОД, III.

КРЧМАРИЦА ГИНА.

ти су ми Јади додиЈали —■ Сву ми скоро душу истрзали ! Сваког дана, сваке ноћи дрне, Читав рој их на мене нагрие, Већ не могу чисто да се браним Дошло ми је, да се жив сахраним! Али нећу, има од њих лека: Добро вино и лепојка сека. Чујеш, Гино, дајде једно вино! Тако, душо, па сад седи овде, И тај свет ми већ дошао довде! Чим ме виде, да дођем код тебе, Одмах нешто шапћу измеђ себе; Мисле ваљда, да ја тебе љубим Баш уз инат хајд' да те пољубим! Са света ме доста јада стало, Хоћу сада да пркосим мало. Него, Гино, дај још једно вино!

Добро вино! Гледај, како блиста, Свака капља као суза чиста! Оживе ми мало душу јадну .. . Али куд ћу сад у собу хладну? Моја соба Сибирија права, А капију газда закључава. Баш је доцкан — већ поноћно доба Ал ти имаш доста празних соба. Него, Гино, камо мени вино ? Ето, видиш, сад већ јада нема Неста бриге, на чисто задрема'; 1Ја и на свет не номишљам више: Душа моја само за те дише; Срце моје куца само за те; Очи моје гледе само на те. Нек свак диже и камење на ме, Само, душо, кад си ти уза ме! Ала, Гино, баш ти дивно вино! Вл. М. Јоианопић.

НЕГОТИНУ

НА ДАН 6 СЕПТЕМБРА 1887. ГОДИНЕ, КАДА ЈЕ ПРВИ ПУТ У ЊЕМУ ПРОТЕКАО ТОЧАК ВОДЕ СА БАДЊЕБА. ОД М. Ђ. МИДИЋЕВИИА.

риве ми те, Неготиие драги, да си нида си водоплаван, а не веле, да се твоја Бабафннка некад видела даље него Сто или Ртањ, него Цер или Копаоник! Криве ми те, Неготине мали, што си мален бројем и нростором, а не веле, да се у славној борби за слободу отаџбине нико с тобом не може поредити; јер сва места, која се прославила у тој борби, слушала су рику топова и гроктање пушака у ближој или даљој околини својој; само си ти, славни Вељков граде, сву ђулад и сву танад непријатељску примао у саме прси своје, у само срце своје!

Криве ми те, Неготине смерни, да си с неруке, да си далек од светскога друма — Дунава тихога — а заборављају, да си ги заслужио. да Србин путник и више скрене, те да у твоју средину дође; не веле, да је Србину вредно изгубити тренутак времена а добити свет успомена, и подичити се славом старих својих! Криве ми те, Неготине зелени, да чамиш, да не напредујеш, а од свих градова српских ти једини, из толике даљине, доведе живу воду у средину своју, докле толика друга, већа и богатија места, пуштају, да се роне стари во-