Стражилово

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 41.

Г Л А 0 Н И Е. (Срнско учсно друштпо). Као и1то је познато, преЗЈашн.и министар просвете у Србији, Милан Кујунџић, разрепгио је био Српско учено друштво, те 27. мартаповерио привременом одбору, да имаовину тога друштва преда к р а љ. срн. академији, коју је место друштва основао. Садањи министар просвете, Алимпије Васиљевић, актом од 25. јунија 1Г. бр. 6839., разрешио је тај привремени одбор и препоручио му, да све друштвене послове, који се пред њим налазе, преда управи Српског ученог друштва каоједином законитом нредотавнику друштвеном. Тако исто и новци, који су претекли од државне помоћи ва 1886., у колико их привремени одбор није утрошио на друштвене смерове, став.т.ени су на расположење управи ученога друштна Управије пак препоручено, да се по закону делимично обнови и да посвршује недовршене послове друштва. — Но томе се састао најпре историјски одбор, 15. септ., и једногласно одлучио, да дојакошњи одборски председник, архимандрит Д учић, и остане то до главнога скупа. — За тим се састао, 19. септ., одбор за науке ФилосоФске и Филолошке, те изабрао за председника Ђ. Малетића. — На послетку управни одбор, 24. свпт., изабра за потнредседника друштву (председникова заменика) Дучића, а остали су чланови управе С. Лозанић, А. Бугарски и секретар Ј. Бошков и ћ. На истом скупу управног одбора, поред другога, решено је, да се врате рукописи Вука Врчевића и Јоксима Новића; да се спреми одговор у распри око Коморанских споменика према правом стању ствари. (Због тих споменика беше се дигла зимус граја по новинама на једнога члана ученога друштва, те тенденцијозно и на само друштво, као да је тај члан незаконито присвојио себи те ствари, а друштво их купило. Шта је у ствари, разјасниће нам, дакако, најбоље, ето сам управни одбор.) Главни скуп друштва има да буде, ако узмогне бити, у току месеца октобра. — Тако данас имамо у Београду и Српско учено друштво и Срп. кр. академију. (Други свечанн скун срн. кр. акадомије у Београду) био је у недељу 27. септ. (9. окт.) у дворани велике школе. На скупу су били сви чланови осим Ст. Новаковића, Љубе П. Ненадовића и Д. Нешића; слушалаца обојег пола много више још него на првом прошле недеље. — Председник др. Панчић отворио скуп и према основном закону прогласи Д имитрија Нешића за секретара одела 8а математ. и прир. пауке, Милана Кујунџића за секретара одела за филозофију , Чедомиља Мијатовића ва секретара одела за друштвене и историјске науке, и Матију Бана за секретара одела ва уметност. — После тога је читао члан Ч. М ијатовић своју свечану беседу о госпођи Јели, кћери кнеза Дазара. — „Видело" (бр. 163.) бележи о том предавању ово: „Својом познатом речитошћу и живим описом појединих историјских момената говорник нас је лепо пренео у

оно по српски народ тужно и жалосно доба, у којем је живела и владала ова лепа, ова ђенијална, ова на тешку борбу решена, ова одиста велика српска кнегиња. Мн смо то доба, ми смо ону страхову трзавицу између смрту и живота Балшићеве државе гледали као у каквој волшебној диорами. А полазак ове иројкиње српске у Млетке, њена појава пред дуждем и силним млетачким сенатом остаће нач дуго и дуго у нашем памћењу!" — Није тако занесен беседом том извештач „Одјеков" (бр. 101.). И он вели, до душе, да је академичар показао, „да му извор блиставом и китњастом стилу није пресуншо, тако да се, поред свега његова несрпскога акцента, на крају читања осуло бурно пљескање." Него пита, да ли ће и наука пљескати новом академичару ?" Чедомиљ Мијатовић је својим историјским радом стекао и заслужио већ име српскога научњака. Али овом приликом извештач, наведавши да је Мијатовић тај предмет свој додирнуо већ у 49. свески „Гласника", у IX. и X. књиги „Отаџбине", у Љубићевим „1лзђтата ', V., замера академичару, да од 70 минута (а толико је у свему трајало читање,) „може бити само 15 или највише 20 отпадају на нештампани део расправе, а у штампаном делу нису учињене ни најобичније поправке", те тражи, да се још 33 године Јеленина живота објасне.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У данашњем броју доносимо спев под натписом „М али П а в л е", који је по Виктору И г у красно превео наш поштовани сарадник Милорад П. Ш а п ч а н и н. Превод је тај већ изашао на јавност и то у „Домаћици", органу женског друштва и његових подружина у Србији, у 4. броју од године 1885. а ми га с дозволом преводиочевом ево прештампавамо, те га износимо читаоцима „Стражилова", да се науживају лепих стихова Шапчанинових. — „Сремац", лист за политику, народну привреду и забаву, што од прошле године амо изллази у Илоку, прешао је са 39. бројем у својину Стеве Поповића Вацког. Уредник је листу сад Богољуб Познановић. — У 19. и 20. свесци листа „Ап <1ег зсћбпеп "ђ1аиеп Вопаи" изашла јеод Стевана Милова (Миленковића) шаљива игра у једном чину под насловом „В1е ип^еШхгНсће Егаи". Исти лист доноси у 20. свесци на челу лик Црногорског кнеза Николе. — ПрОФесор др. Ватрослав Јагић предаваће овог зимског семестра на Бечком свеучилишту о славенским старинама, па граматику српског или хрватског језика на темељу старославенштиие. — Викторијен Сарду написао је за Сару Бернардову нову драму у пет чинова и шест слика. Натпис је „Г^а Тозка" а радња се збива у Риму године 1800. сутрадан после битке код Маренга. Јунакиња је талијанска једна певачица оног времена.

САДРЖАЈ: Крчмарица Гина. Песма Вл. М. Јовановића. — Неготину на дан 6. септембра 1887. године, када је први пут у њему потекао точак воде са Бадњева. Од М. Ђ. Милићевића. — Мали Навле. (По В. Игу.) Препевао Милорад II. Ш. — Једна глава из Достојевског. Нова познанства Петров. (Свршетак.) С руског превео Јов. М. — Павле Орсаг Хвјездослав, словачки песник. (Наставак.) — Кепеци. Из артија покојног дра Ђорђа Натопгевића. Сунце и његова својства. (Наставак.) — Љстак. Прилози за историју краљевине Српске, прве владе кнеза Михајила М. Обреновића III. (Свршетак.) — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. -— Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЖА У Н. САДУ.