Стражилово

В Р . 41.

СТРАЖИЛОВО

655

м'1'.ренјл употребе, негодугоћи, у намбрешш зактевати, да се интриганти, (тако они Вучића и н'Јћгове називаго) соуду предаду, но да ш е онђ, Протићг, одђ тогт. нам г 1;ренш одвратјо, препоручивши имђ, да они средства пронађу, а да нико никакви вредт. не поднесе; на кое да су они међусобно заклгочили, да одавде кућама своима неврате се, докђ се годт. изт. међу обе партае помирен1е не учини, и да су по томе н&га, Нротића, молили, да имт. дозволи кт. мени самомт. иредстати, и ову желго сви скупа излснити ми. Видећи, да су ови лгодш томт. полоученјго водећемт. нам'ћрен1го своимт. мене и мое жел'1; предварили, нисамЂ закастло дозволити имђ, да ми предстану, тнмђ внше, што самЂ жел10 самЂ одђ св1го нт,и ув г 1;рити се, далЂ су они сами у Вучићеву кућу ишли и отудт. Петрон1евића и нћгове едномисленике звали, као што ме е ПетрошевићЂ ув г ћравао, или су ови обратно ш.и дозвали. Представши све старешине предЂ мене, изнвили су ми нам'1;реше свое, да се они кућама своима неће пре учин'!шогђ измирешн и утишанјл вражде изђ међу чиновника вратити. Разум^вши и вид'1;вши ово, да ће се све моћи мирно окончати, кажемЂ имђ, да ћу нг.и и све остале старешине у Сов '1 јтђ сазвати и одђ иби предЂ лицемЂ св1го сановника желго њихову саслушати, што таи данЂ и учинимЂ. Дошавши у Сов&тђ, приметимЂ, да међу свима сабравшимЂ се чиновницима Вучића и Петрошевића нема. Пошл'1;мт. дакле по нби; но они стидећи се свогђ поступка, или можда боећи се какови зли сл^дства за то, што су све старешине о иоступцима нбиховимђ негодовали — не хтедну доћи, и тако самЂ безЂ ове двоице желго св1го саслушао, кош су се сагласили, интригама, до тогђ дана чинћнимЂ, краи учинити, кђ помиренГго све оне, који су у вражди бнли, приволети; и на то ш предЂ Митрополитомђ заклети, а ко1И изђ међу нви не хтедне на то пристати, таи да даде оставку. Одобривши имђ н оваи поступакЂ, кажемЂ 1 имђ, да се сутра опегЂ у Сов г Ј;ту скупе, гди ће Г. МитрополитЂ са осталимЂ Епископима а и Вучићт. и ПетрошевићЂ бити, и тако оваи дант. на тимђ прође. Сутра данЂ 8. Марта сви дођемо опета у СовћтЂ, гди се актЂ иомирен1л наново прочита у присоуств1го св1го старешина, Сов г 1;тпика, Попечителн и Епискона, за кошмђ се ома у завади дотле бнвше стране помире и излгобе сђ тнмђ, да едант. противу другогЂ нипошто внше интригирати неће, и ако бн се ко у напредакЂ покусшо тако игго чинити, да се ома соуду преда и примћрно казни. Докт. смо овимт. редомЂ мирт. заклгочили, дотле

су избрани депутати изђ свш окроужЈл Серб1е желанЈл свол мени писмено поднели, тако, да самт, у Суботу 9. Марта у станго био скупштину разпустити, кое сам г в и учишо, обећавши ши, да ћу прошешл нћна узети у разсоужден1е и своимт. времеменомЂ на ово одговорити имђ. Овако се е мутнл мош сановника окончала и радуемЂ се, што самЂ у станго Ваше Превосходителство увћрити, да се надамЂ, да ће се споразум г 1;н1е изђ међу обе бнвше у завади странке мало по мало утврдити. Л ћу пакЂ сђ мое стране, колико ми силе мое буду дозволиле трудити се, да строгимЂ наблгодаван г ћмЂ правде лгобо†и пов г 1;реше об1це задоб1емЂ. П зђ међу остали предмета, кое су депутати у сво 1 имђ прошен1лма поднели ми, четрнаистЂ ихђ е окроулил зактевало, да се централно правленје у вноутреносп. Серб1е прем'1;сти. И ћу истина и о овомђ као и о осталимЂ предметима м'(;ше сов4та саслушати, но при свему томе радЂ самт. и м г 1;н1е ВашегЂ Превосходителства чути и зато понизно молимђ, да Ми благонаклонни сов г 1;тт> влшђ у томе, као и у смотрешго преднаведени вопроса, касателно нрава кнлжескогЂ, не бн одрекли, него да бн ми на све ово милостиво и међу нами партикуларно одговорили, као што вамЂ се л простодушно пов ^равамЂ. Никомђ се о свему овомђ, што вамЂ пишемЂ, нисамЂ пов г 1;р10, кром г 1; вами, милостиви ГосоударЂ, а то збогЂ тогђ, што самЂ изт. акта архиве мое ув!;рш се, да сте ви многогодишнбимђ иодвизима вашима о благу Серб1е 1 оштђ иодђ правлен1емЂ Господина Годителл мога себи име задобили, кое ће у аналима сербске исторје у реду сербскихЂ добротвора светлити. Молимђ дакле нрепокорно, да ми не би за ненристоиностЂ какову приписали, што васв оволикимђ писмомђ и то сербскимЂ дЈалектомЂ писано утроуждавамЂ, ерЂ вамЂ са сожалешемЂ признати морамЂ, да л ово моши канцеларји, ко 10 мђ АврамЂ ПетрошевићЂ управлл, повћрити нисамЂ см'1;о, и зато самт. принуђенЂ о свему преднаведеномт. за благотворни сов г 1;тт. вашЂ, надагоћи се, да ми не само то нећете одрећи, него да ћете ме по вамЂ природномЂ благостно нћговомт. изв г 1;стити, како ћу све то бол г 1; упознати благодћлнјл ВсеавгоустћишегЂ Покровителл свога, и како ћу и л не само оправдати внсоконочиташе н г 1 ;гово, и свагда достоино назвати се моћи ВашегЂ Превосходителства покорнФ .ншимЂ слугомт.. 20. Марта 1840. у Београду.