Стражилово

СТРАЖИЛОБО

Б р . 42.

Узела је неке ствари иа продала, од тога има још за два дана новаца, а после? Шта ће после радити. то ни сама није знала. Ево, освануо је дан, кад у кући свега нестаде. Мати дозове Ленку и запита је, зашто не донесе свећу, загато не да деци да једу? — Ох, слатка мајко, ми у кући више пишта иемамо! Мајчипе се груди силно стану надимати, па после тешког уздаха рече: — То сам знала, дете моје, само се чудим, зашто тајиш од мене? — Та, теби је доста твоје болести. Ја сам се мучила и трудила, да ти не сазнаш, да више ништа немамо у кући; нисам хтела да ти кажем, да ми је и господар од куће казао, ако му не платимо кирију за два дапа, да се можемо одмах селити! А напољу је такав снег, таква мећава!... 0, моја мајко, је ли ико на свету несрећнији од нас?! Мати је ћутала, престадоше у ње сузе, само је Ленка горко јецала. Бече су то провели како тако, али сутра, шта ће сутра? Ленка од бриге није спавала целу драгу иоћ. Тога је вечера било и матери здраво зло, мислила је: умреће! . . . Сутрадан добије Ленка писамце ове садржине : Госаођице! Да ли сте се решили ? ХоЛете ли, или не ? Ја знам, шта вас највигие задржава, мати ваша! Ја Лу вас исиросити у вагие матере; чим њој буде боље, венчапемо се. Ви неИете триити ту оскудицу, коју сад траите. Ја % вас и вагиу матер извести из тог мрачног стана у

сјајан стан. Никад вас неЛу оставити! За који дан биЛете моја, жена. Ваљда можете иоверовати мојим речнма ? т 1ека%у на ваш одговор. Остајем вам свим срцем одани С Ленка није знала, шта да ради! Да ли истину говори овај човек? Да ли ће је збиља узети? Да ли је могуће, да је таква срећа деси, и ако је могуће, откуда то? Наједаред се трже. Но, ако он само лаже? Да нису то само његови маневри, да до цељи дође?! Ужасно! Не, не, није могуће! Таквим се средствима није у стању нослужити човек на своме месту. Заиста, није могуће! — Па зашто би ме варао ? Та он нема интереса од мене. Он је добар, племенит човек. Еолико ми је већ учинио, па што би ме сад варао !? Дуго је Ленка о томе мислила. Опа је била поштено, младо и неискусно девојче, па није могла себи никако да замисли човека, који једно мисли а друго говори; она је више веровала његовим речима него што није. Шта ће да му одговори ? ... Чекаће још који дан. Ево, дође и подне. Нема ништа матери да понуди. Нема медицине. Деца плачу и траже да једу . . . Соба хладна а на улици веје снег. Ленка забринуто хода по собици, сва је збуњена. Сагла је главу доле на оне пуначке, пребајне груди, па премишља, шта ће да ради, да ли да одговори? — Ох, страхоте! Па зар и даље да гледам, како се моји љуто пате?! (Свршиће се.)

Ш$В а бисмо песника са свим познали, важно је знати и за порекло му и место рођења, с тога хоћемо у кратким потезима да саопштимо још и бијографију његову. Павле Орсаг родио се у Горњем Кубину (Геко КиТзт) у Арви (Орави) 2. фебруара 1849., баш у време, кад је земљигате Арве било у рукама словачких добровољаца. Тек гато су исти отигали, догала је руска окупадијона војска, на кажу, да су доброћудни војници ру-

ПАВЛЕ ОРСАГ-ХВЈЕЗДОСЛАВ СЛОВАЧКИ ПЕСНИК. пише д. в. доврослав.

(Свршетак.) ски малог Павла љуљугакали. Његов отац, Иикола Орсаг, племић од Горњег Кубина, мати његова Терезија Медзихрадска, живе јога обоје; старији му брат Никола је честит и имућан економ у месту његова рођења. Међу Павлом и сејом његовом Маријом постојао је најнежнији одношај. Новембра 1876. отрже неумитна смрт умиљати тај створ; њему је канда добар део најбољег живота тиме пропао. И нехотице помисли ту човек на лични губитак, што