Стражилово

Бг. 42.

СТРАЖИЛОВО

је Биктор Шефел претрпио смрћу своје сестре имењакиње. У песми својој иод насловом „Марија" истиче му се знаменита моћ образничка, а у другом делу те песме „V ћгоТзе" влада необично тужан тон, у чијој композицији имамо прилике да посматрамо најразноврсније, право песничке обрте. Читав ииз мисли ређа се једно за другим, и те су мисли искрсле под утиском највећег бола, у речима само наговештене или у реченицама у свези, час у прекинутом говору, час у приказивању, које се ниже једно за другим, а то све даје песми карактер импровизације, коју је изазвала моћ топла осећања. Сети се ту човек тужбалица, којих има у узоритим примерима класичке тријаде, или стародавна обичаја у Словена, по којем своје мртве оплакују у импровизованој песми. Завичајем својим, родитељском кућом и својим васпитањем ушао је био у круг одношаја, који су много упливисали на каснији његов развитак. Пре свега положај места, у којем се родио, на једном од најдивнијих места у Словачкој. Сановито тихе сени и тајовита тама широких шума, поглед на куле старога двора у Арви и на стеновите зидове и зелене пољане, које красе врх брега Хоча, што га он толико опева, мора да су још на млађану душу његову утицале подстичући. Ишао је он ту по гувнима, којима се особеност тако јасно, као и народ у Арви, у целој иојави огледа. Од народа мора да је још у најнежнијим детињским годинама измамио ону дивоту боја, у којој му израз сјаје, ону свежину језичке употребе, која као јутрења роса свежи читаоца; у самоћи зелене шуме иде за цвркутом тица и тражи себи пута стеновитим зидом до брега, сунцем обасјанога, са којега му поглед може да блуди у бескрајње даљине — од Кракове далеко преко Шлеске до плодних моравских поља. Широки хоризонт његових словенских идеја. Ирирода га је уједно упутила у красни домаћи живот. Већ многа свежа слика из тог простог а тако примамљивог света има у његовим песмама, у којима излазе на видик најсрдачнији одношаји његова сопствена живота. Ту је он кроз и кроз свеж. Такву слику свог зкивота на дому даје нам у песми „Ко(1о81гот", која се одликује прецизним и пластичним језиком. Треба ту велика вештина, да песник речи као тајсзШи, р1еШ, аппа1е и т. д., које се у словачком песничком језику тек по нужди смеју наћи, тако уиотребљава, да нзраз не губи своје песничко господство, него шта више описивање њиме добије примеренији колорит, што им он ту особиту почаст указује те их употребљава за сликове. Као први његов учитељ сномиње се Михајило Коларик, касније се врнуо у Лештин до учитеља Адолфа Медзихрадског. Овај га је спремао за гим-

назију те је млађаном духу дао врло добар правац за будућност. У гимназију је ишао у Мишколцу и Кежмарку а ту баш није смео срцу свом давати на вољу. Само је у тишини смео проучавати славенске песнике. Искуства, што је затим имао у Еперјешу, била су наставак искустава у Кежмарку, само су ствари ушле биле у нешто зрелију фазу. У непрекидној борби са собом одупрео се свим насртајима малодушности и кукавичлука те се развио у онај чврсти карактер, којем треба тражити равна. Кадје свршио јуридички течај у Еперјешу, практиковао је међу осталим и код словачког родољуба Стевана Фајнора у Сеницу. Буде именован за среског подсудца у Доњем Кубину, но после три године од своје воље захвали на том звању те у Наместову са добрим успехом почне своју адвокатуру. Свакако се та ресигнација има сматрати као последица душевне његове потребе: није могао а да не књижевнише, судачко звање пак није баш бог зна како повољно за то. Од то га доба 81оуепбке РоћГас1у броје у своје најдичније сараднике. За шест су година оне донеле најдивније бисерје његова генијалног духа. Рудолф Иокорни у својим путописима ро!и1ек ро Вктзпвки", који су изашли у Прагу године 1885., овако се изражава о Хвјездославу: Хвјездослав нам се свиди енергичан, врло вредан човек. Сад му је 36 година; сапутница му је у животу жена, која је у Прагу однегована. У књижници ће његовој човек наћи дела можда свију светских несника. У Наместову, где ни трага нема нацијоналном кретању, дабогме да је Хвјездослав на те своје љубимце упућен. Но он не само да је изврстан, него је и вредан песник. У вече смо под ведрим небом заједно седили у његовом дворишту. Звезде над главом — тако седи често Хвјездослав сам. Кад бисмо сад покупили главне карактерне црте, како нам излазе из тих незнатних наговештаја о животу његову, нарочито пак из књижевничког му делања, то нам се он приказује као скроз и скроз племенит и чист карактер, у кога крај племенитости и узвишености мисли има уједно и чврсте и мушке воље. Здрава је он природа те се сачувао свеж у време, где су пропали многи таленти, који су заједио с њиме тежили да се попну на стрме висе Парнаса. Његово се име диже мало по мало, има нечега у њему, што је непрелазно: апсолутна ленота душе, она грација чисто песпичког осећања, која као најбољи међу божанским дарима краси његову личност. Истина да је његов дар признат досад тек од саразмерно малог кола, које се, као и сам он, придржава великих традиција у уметности; а узрок ће томе бити то, што с погледом на уметничку економију у почетку није био добар газда са својим ми-