Стражилово

682

СТРАЖИЛОВО

Б р . 43.

ниду, и води бригу, како ће му кћи што више научити, те мање ради, него остала сеоска деца. Адам Бохунка (тако се он зове) није старином Ореховљанин. А црквењаком је постао само за то, што беше кројач, па има кратак хаљетак, и гато, по мишљењу Ореховљана, боље приличи човеку у кратку хаљетку да хода ио цркви и око олтара него у кабаници или у кожуху. Кад господин учитељ отера момка, седе и опет па клупу, с које га онај беше кренуо, и утшпа се. Мара оде да загледа по цвећу, па се пође надвиривати нада сваки. Тешка витица јој паде по цвећу и ороси се. — Гле, рузмарин! ... Ала мирише бозкје дрвце!... А гле, господска трава! Таман Јану за гаешир. Е, не ће добити, кад ме тако уплагаио. Тако се разговара девојчуљак, па скакуће по стазама, да јој се сукњица лелуја тамо и амо. На грудњаку јој се бели ред белих дугмета ушивених црвепом вуницом. Кратки рукави на кошуљи не покривају јој опаљених руку. Учитељ се сети руку Јерминих. Беље су, пуније,

облије. . . На што то испоређење ? Од куд да му то падне на памет? — Певај, Маро, — рече девојчици и наслони главу на длап. Мара радосно притрчи и седне на клупу. — Са свим нову ћу да вам невам, али само тихо, —• рече она. И у тај час зачу се једноставна песма. Беше то цела балада о утопљеници девојци. Глас се вије из младих груди с утајаном силом, ал јасан као звоно. На један пут рече као увређена: — Ја певам, а ви спавате. Мраз се трже. — Не спавам, али је песма жалостива. Где си је научила? — Јога то није све, — рече Мара и настави. —• Кући, Маро, — рече учитељ нагло и устаде. Девојче хоће да га пољуби у руку. Ал он не да. Дуго су носле тога стојали његови прозори отворени. Мирис са липа запљускује у собу. Он, као заборављен, преварен човек, не мога дуго да заспи. Беше то данас чудан дан! (Наставиће се.)

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

ПИШЕ ЈОВАН 1.) С неке стране дошло ми је нитање, да кажем, гата је то коњункција е и како се употребљава. Е има свој постанак од демонстративне заменице и долази сложено са другим заменицама, н. п. ево, ено. Из демонстративиога е развило се релативно геже, у којем се ж променило на р, те имамо данас јере или (без крајњега е) јер. У Херцеговини више се употребљава само е без ре или р=ст. слов. же, које чини реч релативном; а у другим крајевима опет употребљава се више јере или јер, које одговара нотпуно ст. словенском геа .е. Е дакле ништа друго није, него јер, које одговара ст. слов. гаже; и као гато јер има више значења, тако исто има и е, које ништа друго није, него јер. Прво, јер значи што и да, латински и1;, грчки: оп, немачки: сћшв, н. и. Ја сам чуо, кажевали су ми, Јере имаш младу попадију, Која пије с делијама вино. (Вук. речн.) У истом је значењу и само е без ре, н. п. Не бих те трпљео, да бих знао, е ћу сокола извести из тебе. (Вук. речн.) — Збори млада, е их дома нема. (Бук. речн.) — Она мисли, е јој иде бего. (Херц. пјесме, — 70.) Друго је значење овоме е (као што је и јер-у):

ЖИВАНОВИЋ. 071, сјпо(1, ^ша, т. ј. е веже реченице, од којих је једна друго.ј узрок. За ово значење ја сам нашао шеснаест примера у Херц. несмама од Вука Караџића. Ја ћу их овде све споменути: Не излази љуба Богићева, Е је млада скоро доведена. — 41. А још љешпе опреми Росанду, Е ће брзо по њу свати доћи. — 75. Пушти мене у род у матере, Е сам асељна рода и матере. — 92. Јеђ'те, коњи, ђетелину траву, Е имате брзо путовати. — 154. Зете Перо, не долази често, Е је нама нестануло спензе. — 213. Жалост чини Копчић алајбего, Е је њему преминула љуба. — 224. Мен' је мајка заклела, Кад ме овам' спремила, Да се чувам момчета, Е су момци врагови. — 225. Камен мосте, не цибај се, Е про тебе војска иде. — 263., 264. Немој тамо много стати, Е су сада дуге ноћи. — 283. Мени јесте голема невоља, Е ја раним седам слијепаца И сувише девет нијемаца. — 316. Не вез' платно, лијепа ђевојко, Не вез' веска у свету неђељу,