Стражилово

Б р . 43.

СТРАЖИЛОВО

683

Е је тебе рухо азурано. — 319. Божја мајка суза рони, Е јој сина уграбише И на крсту разапеше. — 329. Мир је божи, е се Ристос роди. — 336. Рек'о сам ти, мајко моја! Да се не ћу оженити, Е сам Богу вјеру дао, Ио ћу божја слуга бити. — 344. Не буди ми Јова мога, Е је трудан и уморан, Е је сву ноћ препјевао. — 347. Ио јужтшм се крајевима у јер замењује /> и л-ом, па онда гласи јер и ел. (Види примере за ово у Вукову речнику.) Ја сам наиред споменуо, да јер гласи и јере, које потпуно одговара ст. слов. геже. Ирема томе нашао сам и један пример, где се р заменило л-ом, н. п. Дај ми поћи роду у матере, Еле сам се ужељела мајке. — 92. Е има дакле ова два значења, а јер значи још и: сиг, лтагит? 2.) У истом писму пише пријатељ мој и ово: „Не знам, који пут већ дође ми, да употребим реч неисказано, али ми се некако не да, да је напишем, е видим да не ваља. Овај час сам требао да напишем некп неисказана жеља. Како би било, да нам о томе рекнете што у Стражилову ?" Кад се узме неисказана као рап. ргае!;. равз., да богме да онда не ваља „неисказана жеља", али кад се узме „ неисказана " као придев, онда мислим, да ће бити добро, те би онда значило немачки ипашвргесћКсћ, што се не може исказати , а не што није исказано. Ако не ћемо да описујемо таке речи, онда морамо така партидипија (бар тако изгледају) за придеве узимати. А да можемо тако чинити, имамо потврде у самом језику свом. Тако у небројено блато

не значи небројено шс!Н §егаћћ, него значи ипиаШБаг, ЈппитегаћШз, тако незаборављени друг не ће значити: који није заборављен, него кога не можемо заборавити. Из овога се види, да ова иартицинија ргве! равз. несу по значењу партидипија, него придеви. А кад су придеви по значењу, онда би требало да се и по обличју разликују од раг(;. ргвек раза.; и ја мислим, да су се и по обличју некад и разликовали од партиципија, али су се временом изједначили с овима. Ја мислим, да су придеви небројен, незаборављен морали некад гласити небројенан— иепрошш.нт,, незаборављенаи= пс^лм^диднмп.мг,. Овде имамо наставак ми,, који гласи српски ан, којим постају придеви и којим постају споменута партиципија придеви. Небројенан имало би у генитиву сингулара небројенна=небројена, па по аналогији генитива изведен је доцније и номинатив небројен. Ово је тако исто, као што је од нридева санан (ст.п1>1п>) основа санн, па је некад гласио генитив санна (смп.нд)— сшш, те се по аналогији овога генитива изводи и говори данас номинатив сан. — Према томе моћи ће мој пријатељ по моме мишљељу писати и неисказана жеља, јер ја мислим, да овде неисказана није партицип, него адјектив, те морамо замислити, да је некад гласио неисказанан (ненскдЗвпми), па се вековима наставак његов изгладио аналогијом, као што сам већ напред споменуо. По моме дакле мигаљењу може мој пријатељ писати неисказана жеља, ако се не би когод нашао, да овоме, што тврдим, побије цену. К овоме имамо још и ово да додамо. Имамо још примера, из ко.јих се види, да се партиципија ргаз1:. рааз. не могу увек схватити у свом правом значењу. Ево дакле још примера за развишљавање: рођена мајка сће 1еЉНсће МиМег, крштени кум, крштено иисмо, оироштена молитва, аобушени ионедељник.

СУНЦЕ И ЊЕГОВА СВОЈСТВА. ОД СВЕГИСЛАВА КОЛАРОВИИА. (Наставак.)

Ми смо напред споменули, да из венца излазе на све стране светли снопићи зракова, и рекли смо, да у њима видимо утицај наше атмосфере. Тому је доказ већ и то, што су разни посматрачи на разним местима појаву ову сасвим друкчије видили. Овај појав можемо себи овако замислити. Ако се налазимо у сасвим мрачној соби, а на зиду нек је узаи округао отвор, али са зупцима, и у њему сасвим округао запушач без зубаца, то ће кроз нукотине између зубаца зраци сунчани у собу падати, ако т. ј. отвор гледи правцем према сунцу.

Ако кроз те рупице погледимо на сунце, то ћемо видити венац од дивергентних зракова. Ово изгледа, као кад нам се сунце између два облака укаже. Цео појав још боље се види, ако је у соби прашина или дим. — Сасвим аналогно бива при помрачењу сунца, само што светлост не долази непосредно од суица, него од зракова короне и протуберанца, Зраци короне пролазе између протуберанца. А што нам зраци, као што рекосмо, неправилни изгледају, то нам најбоље показује утицај наше атмосфере. Наша атмосфера не изгледа свуд иодједнако сунчаним зра-