Стражилово

Б р . 43.

СТРАЖИЛОВО

687

Ш. Д р а ж а и ш 1 и II р 1 л т е л го! Мои ми посланиикЂ дође одђ Васт. амо у иопед г Г>лникг подђ вече. Застаде ме усредг рачуна. Прочита ВамЂ писмо сђ мирномг желБомЂ и радосћу. Радост ми се пова и желл усели у перси. Оставивши, неволх.но, на страну писмо, удубим се опет у рачуне. Тиху ми даде ноћ1> Морфеи. Прђбудим се рано. Чувствоваше перво данашн^г' дана верже ми сГзме кђ цвГ>ту, кое ево до подне кђ зр4лости присн^. Шил' Е мђ ВамЂ га. И н г Г>га ми метите у струкЂ IIIишатовачкихЂ цв' Г товђ. Пређе самв ВамЂ препоручивао, да ми таи с т р у к ђ ником' живом' непоказуете, сад' ВамЂ оставллмт. свободу, да, ако оћете, сваком' живом', и Вашем' и моем' ирјптелк), иокажете. Пређе нисте согрГшшли,

што сте оном' милом' сонму мое ц в е ћ е показали; а сад' ВасЂ оставллмЂ на искушенпо, оћетел' имђ овап цв^такЂ показати. Да ВамЂ Игуменски запретимђ , да, као искушенникЂ, ииком' живом' не покажете, бм л' се могли задерзкати ? А ВашЂ е цв'Г>такЂ, испов&дамЂ, ал' ником' не кажите! Ваша желл, мое перси, ево цвГ>тка, ал' ником' не кажите. Поздравите ми Гдна ЈЏректора. Ако нисте Гдну Гершићу послали струкЂ цвГзћа, а В б 1 и ован новни цв г ћтакЂ уметните, приложивши оваи истни папирЂ. Ако сте послали, пошлите и ово мезимче лГ;та 1819. Не могу далЉ. — Чекаго овде рачуни. — Еда ли ће ме супце огрблти? Знате. Ели дошао? Асћогопи тоуе! ПоздравллмЂ Вашу Госпого, кол ме у тешкои болести посГзтила. ВашЂ Ман. Шишатотовац 29. Дек. 1819. М у ш и ц к 1 и.

(з-

Г Л А С Н И К. (Српско археолошко друштво у Београду). Уз 3. бр. Старинара добили смо и извештај о раду и стању срп. арх. друштва г. 1880. Из извештаја видимо, да је друштво држало 30. јануара о. г. у дворани велике школе свој трећи, главни годишњи скуи. — Из председникова извештаја видимо, да је рад друштвени био ограничен у главном само на издаваље друштвенога органа „Сгаринара". Новчана немоћ друштвена још не да ни помислити на откупљивање старина, на њихово откопавање и остале с тим скопчане радове. Због те немоћи остаће „Старинар" јамачно,још за добар низ година, једини јавни знак друштвеног живота. Али се у њему види бар у толико напредак, што се умножио број сарадника око друштвенога органа те и разноликост радова. Једни од њих излагали су предмете преисто&ијске, други су расправљали питања историјска, трећи су донели градива епиграФског и уметничког. Напредак је и у томе, што је министарство просвете одредило народном музеју, из кога друштво и;рпи најобилатије градиво за свој орган, а на моралну корист и друштва и музеја, засебан буџет. Пређе је музеј намиривао своје издатке из општег буџета за библиотеку и музеј. — По председникову извештају о стању друштвене благајне примљено је године 1886 динара 2548 87, издато 1689*48, преостало 859*39. Државне помоћи било 800 дин. Год. 1886. бројало је друштво 288 чланова, и то 58 утемељача, 230 помагача. Ван Србије имало је друштво свега само 20 чланова. Године те прирастао је број чланова с 15, а 2 умрла. — Изабрана је и за ову, 1887., годину истауправа. — На завршетку прочитао је предеедник М. В а л т р о в и ћ расправу о неким бакарним алатљикама преисторијског доба у Србији, којих у Беогр. музеју има седам а од три разне врсте. У научном свету није се позитивно зиало, да и на Балкану има трагова бакарној култури. Овом расправом доказао је вредни наш старинар, да се правац бакарног културног ступња пружа ио садањем знању о њему дуж дунавске долине до у северну Угарску, а извесно ће бити обележен и од Србије даље Дунавом, те је Дунав јамачно био важан пуТ

за распростирање људског умења и искуства у то давно ми нуло доба. Та бакрена оруђа, за која је у Србији било доста градива од природе и која су могла врло лако бити грађеиа у крају, где су и нађена, дакле у Србији, претпостављају ступањ културе, који иретходи обради бакра. Из облика бакрене сикирице могли би поуздано закључити на доба каменог оруђа, да нема већ и стварног уверења о његову постојању у Србији. — Ми с радошћу поздрављамо озбиљни рад тога младога друштва у Србији, и желимо му што бољи напредак. Као што видимо, рад друштву пречи еајвише новчана немоћ. Да се тому доскочи, највише могу помоћи поједини родољуби. Кад узмемо у обзир, на колико страна мора држава да се распиње, а за својим малим средствима, заиста је потребно, да се појединци својски одазивају. Не иште се, да поклањају друштву своје благо, јер добијају за уздарје красио уређивани орган друштвени А толико је интелигентних чланова у нашега народа, које треба да занима ма узгред рад у „Старинару", колико је потребно, да тај орган бар чешће може излазити и да се макар морално награди труд вредних му сарадника. Чланова има три врсте: утемељачи плате или једаред за свагда 120 динара или у пет годишњих рокова по 24 динара; помагачи плаћају за прву годину 8, а после по 6 динара годишње. Већ и за ово четир године заслужило је друштво више помоћи; а куд ће нам душа, кад ван Србије има свега само 20 чланова.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Добили смо 3. бр. (IV. год.) Старинара српског археолошког д р у ш т в а у Београду, који уређује цредседник друштва М. Валтровић. Садржај му је: 1. Неки стариградови и њ и х о в е околинеу краљевини Србији, од Јов. Мишковића (настављено из прошлог броја). Овде су описани ови градови: Ресава [Манасија], уза њ таблица, Гамзиград и Костолац Тимочки [Костол], уза њ таблица.) 2. Вид Вулетић Вукасовић наставља Белешке о некијем старинама у граду Корчули— и даље