Стражилово

686

СТРАЖИЛОВО

Б р . 43.

снага, која газ тера из центрума, вазда би деловала, а тим би се површина сунчева безусловно морала мењати, јер би притисак изнутра бивао све мањи, а споља све већи. Ово би био јединствен случај у природи, с тога не смемо протуберапце тумачити ерупцијом из унутрашњости сунчеве, него их сматрати већином за местимична и моментана узвишења оне водоничне масе, која се налази у хромосфери. Ову хипотезу подупире то, што се многе протуберанце крећу уковитлац, те нас то подсећа на вртлоге у води, на вихоре у ваздуху и ваздушне трубе. Све ове појаве јесу дејство две противне струје, па било то у води или у ваздуху. Таке појаве догађају се и у сунчаној атмосфери; усијан водоник на површини сунчевој диже се као ковитлац изнад површине, и то са ужасном брзином од 32 географске миље у секунди. С тога је могуће, да све протуберанце не потичу из унутрашњости сунчеве, него са јаких струја у сунчаној атмосфери, које као вихори дижу у вис масу хромосферину.

Овом би хипотезом отклонили и ту неприродност, која излази као нужна конклузија из Целнерове теорије, т. ј. да би се сунцу повећавати морала атмосфера, кад би протуберанце биле еруптивне природе. Видевши тако у кратко, какве су природе протуберанце или бар како их данас научењаци замишљају, прелазимо, да речемо коју о распоређењу њиховом на сунцу. Тек откад Јапвзеп, Ни^тпа, 2б11пег и Тоекуег усавршише методу, како се протуберанце посматрају, дата је прилика астрономима, да то питање бар у неколико реше. Испитивања показаше, да протуберанце нису ни правилно и симетрично, а ни сасвим неправилно по сунцу распоређене. Највеће су близу пега и буктиња, дакле онде, где се догађају најжешће револуције на сунцу. Око полова су и ређе и мање. Секи тврди, да је на јужној полукугли сунчевој више птотуберанца него на северној, као што је и више пега. Најинтезивније су протубераице око екватора, најслабије око полова. (Наставиће се.)

ПИСМА ЛУКИЈАНА МУШИЦКОГ ЂОРЂУ МАГАРАШЕВИЋУ.

II. Л к» б е з н н и II р 1 л т е л го ! Пређе отшеспшг мог' у Вуковарт. 'тео самв ВамЂ иослати Оду мот србску на Вашт, Гимназјумт,. Но докт. се л врати, мои прнпворацв отиде. Желш самБ да е и Вм изт. самог' подлинника видите. Вама самв е за лгобовт. и пћвао. Видили сте е кодт> Гд. Гершића. Зато е сад' оставлпмт,. Послаћу е у вторникв на типт,. Не знамт. оће ли се пре васт. напечатати. Л самт, се превархо ст. рокомт, Вашег' отшествЈп. Мислш самв, да ћете 25. Атг. по нашему одлазити. Сад' нисамв спреман г б ст> кнБижественномт, пренорукомт, м010мђ. 'Тео самБ и Гд. Копштару послати две три книжице, но оваи часг не могу да ји нађемт.. 'Тео самв о гд4-коима см^сицама говорити, ал' не 'мамв ево ни мхнута на то. 'Тео самв — гле! куд' одо л — чека ме прнпворацт,. Немам кад' ни изрећи. — Много ћу Вамт. у Бечв писати. Ал' ово едно не могу да задржимт,. /I самв радЂ увести у д1ица мол србска, печататисе имућа, писмена Ђ, ђ, т. е. велико и мало. Ал' не по Вуковои форми, но но мохои. Кад' самв изобретателв ти писмена, оћу да ми буду са свимт, по моши ћуди. А и да нам се не рекне, да идемо по Вуковои глави, као ћанути. Вукове нагрде — Ћ, Ђ, — не могу да трпимт,. Добро му е нам'1',реше да не прави оне ђерме, ћ, или крстиће, ал' шта ћемо кад' е еданпутЂ тако уведе-

но. По тому требало бн и писмену 4 одбити онаи шилпкт,, па да буде Ђ. Ето ти нагрде нове: не'ма ни фгзономје то 4. КадЂ мала имаго крстићв, нек' имаго и велика, еднолична, еднозначна, а у лшго опетЂ могу доћи н. пр. ■6, ћ, ђ. Форма Ћ (ћ) отводи умв на 'Г и б, и могло би кое како проћи, да мн не пишемо сђ тимб словцемт, и оне р г 1',чи, кош кореит, не'ма т но к (у грчкима — или у турскима). Ал' форма Ђ ни пошто не сме отводити умв на Т, ерЂ не рађасе е> т но м ср ,,Ал' доле силази" па тешто! нек' силази. Силазе и другима писменама репићи. Морала бн Езопова лисица доћи, да приволе и друга писмена содружна, да репиће отсћку, ил' одгрнзу! Л ћу у Оди овои на Гимн. Вашт, већЂ употребити ђ. Варсге аи4е! Вре шш' н ј, ал'само у едном двогласном ш то не могу да трпимЂ, 1— о, 10 ил' морам крпити одозго — 10. Имамо а, л 0, игс 1 Ш ас! ћое? е, е, I; и, ји (?) 0, јо(?) 8ес1 р1ига аНа. у, го. и ћелепушЂ е римскш, заш' небн узели и ј? М у ш и ц К1 н, а р х.