Стражилово

698

СТРАЖИЛОВО

бр. 44.

топлоти сунчевој. Од свију зракова зраци светлости најлакше се примете. Наука је њих најбоље проучила. Сунце светли јаче и интензивније него ма који извор светлости на земљи. 0 том нас најпростији експерименти уверавају. Узмемо ли запаљену свећу или буктињу и држимо је према сунцу, то им пламен њихов и не видимо. Оне нам изгледају као црне пеге на сунцу. Но не само слаба светлост једне свеће, него и интензивна светлост Дримондова (Вгиттшшс!) и Девијева (Бату), па и најинтензивнија вештачка, електрична светлост губи се спрам светлости сунчеве. Први су мерили светлост сунчеву Воидиег и ЛУоПаакоп, један у почетку, други при крају прошлог века. Обоје нађоше, да је светлост сунчева равна светлости од 60.000 тако званих „нормалних" свећа у удаљењу од 1 метра. Сгоуа је у новије доба испитивао и добио место горњег броја 85.000. Но ни један од ових није се сетио, да и наша атмосфера апсорбује светлост сунчеву, пре но што иста до нас дође. Пошто интензитет светлости опада са квадратом удаљења (дакле н. пр. светлост ће бити у удаљењу од 2, 3, 4 и т. д. метра 4, 9, 16 и т. д. пута слабија но у удаљењу од 1 метра), то добијемо огромне бројеве, који изражавају интензитет светлости светлошћу једпе свеће, бројеве, који прелазе у хиљаде кватрилијона, бројеве, који се са 28 цифара пишу и које ми не можемо ни замислити. Испитивања о температури сунчевој спадају у најтеже проблеме физикалне астрономије. Резултати и закључци разних научењака тако се слабо слажу, да је питање о температури сунчевој још питање нерешено. Из свију резултата видићемо само разне фазе развића, у којима се иитање о температури сунчевој до данас налазило. Да се температура сунчева определи, треба знати не само интензитет зракова сунчаних него и апсолутну количину термичне снаге, коју земља од сунца за извесно време добија. Делотворна снага то'л-ЛЈ-ЈМ\Ј\ГЧ: плоте сунчеве расте са апсолутном температуром његових зракова. Зраци су једино средство, којим ћемо термично дејство сунчево мерити. — Интензитет зракова мери се тако, ако определимо температуру, до које се једно тело на сунцу загреје, на је испоредимо са оном температуром, до које га друга тела познате температуре загреју. При том се мора апсорпција наше атмосфере у рачун узети. Рош11е(; је израчунао, да атмосфера упија 25% сунчаних зракова. Интензитет сунчаних зракова је енорман, а мерили су га Рош11е(;, "\Уа1;ег81;оп, Епсзоп, Ухо11е ; 8ессШ, 8оге(;. — Сочивом концентрисани зраци у стању су за неколико тренутака злато, платину па и дијамант растопити. 8оге1; је израчунао, да температура сунчева мора бити преко пет милијона степена. Ово изгледа неким физичарима иеиојмљиво и претерано, но треба само помислити, да топлота и зраци не долазе од једног јединог слоја сунчане масе, него да је сунце опкољено са више провидних слојева усијаног газа, који сви доприносе и повећавају топлоту и интензитет зракова, који кроз њих пролазе. Секи за то мисли, да је тај број од пет милијона најнижа граница, иснод које никако не може бити темггература сунчева. Шта више, пошто смо напред рекли, да сунчана атмосфера преко 80°/ 0 сунчаних зракова задржава, то би горњи број морали још осам нута повећати и добили би, да температура сунчева износи не мање него 40 милијона степена. \^а1;ег81;оп је израчунао десет милијона, а Е г1 С 8оп тек два милијона степена. Но има их и који много ниже цене температуру сунчеву. Делнер држи, да је на површини сунчевој температура тек преко 13.000°, Рош11е1; и Уш11е не више од 2.000°. Овака ужасна разлика између две хиљаде и 40 милијона тумачи се тако, што још није пронађен одношај између температуре једног тела и топлоте, коју оно издаје околини, дакле одношај фактичне и ефективне температуре дотичног тела. (Свршиће се). &1ЛЛЛ/1 I ^

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

ОВ1ЛС1 НКУАТ8КООА ЈЕУЛКА, иа 8ге<1пје бко 1 е паркао МГгко I) 1 укоV1 с, гаупа1о]ј кг. ^инпагуе иа§гекаскс. 1ис1апје <1ги§о. 2а§ге1>. ТЈаак сНошске Љкаге. 1887.

Искрено поздрављам ову красну школску књигу, од које ће ученици хрватских гимназија имати без сваке сумње велике корис.ти. Ово је данас најбоља књига школска у Хрвата и све досадашње књиге

од оваке руке оставља далеко за собом, јер је прицепљена на здравој, правој и истинитој науци, коју је основао Миклошић и Даничић. Ово је знак, како наша браћа Хрвати лепо напредују у језику и све се мало но мало приближују нама Србима, тако да ће на послетку сваке разлике међу нама нестати. А тако и треба. Ја не ћу спомињати, какав је језик у граматикама и другим школским књигама хрватским, него ћу само напоменути с радошћу, како је