Стражилово

720

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 45.

^

УЗ НАШУ ОЛИКУ. Приказујемо данас читаоцима „Стражилова" лик дичне младе уметнице Хрватице Милке Трнине. Трнина је као одлична драмска певачица стекла већ лепа гласа и у страном свету а земљаци љени, браћа наша Хрвати с усхићењем узносе свагда особити њен умилни глас и красно јој приказивање, кадгод им из страна света дође у Загреб у госте. Па Милка Трнина и заслужује, да јој свако као честитој уметници-певачици ода највећу хвалу. Уредник овог листа имао је прилике пратити неко време уметнички радМилке Трнине на позорници земаљског позоришта у Грацу те се уверити, да је тО певачица, коју сва својства предестинишу, да кроз време засија као сјајна звезда на уметничком небу и пред свим светом подичи род свој. У то јој име и ми зкелимо вдравља и наиретка.

Г Л А 0 Н И К. (Тристогодишњица Ивана Гундулићач Нове године, 28. јануара, спрема се велика свечаност у старој јужнословенској Атини, у Дубровнику. Тога дана 1588. године родио се Ј Дубровнику свога доба највећи песник јужних Словена Иван Гундулић. Српска књижевност се љуто огрешила о тога великаиа несника, што о њему готово ни мало није у нас иисано, те једва да га и десети ма и интелигентнији члан нашега парода добро познаје. (Ирпско академијско друштво „Србадија" у Грацу) имало је 17. (29.) октобра о. г. своју прву главну седницу, где се конституисало. Председник је: медицинар Сава Мирковић, потнредседник: медицинар Никола Митровић, тајпици : правник Ду шан Ј. IIелепг и медицинар Драгољуб 'Јоорђевић, благајник: техничар Павле Лагарић, књижничар: техничар Алекса Мијовић, одборници: медицинари Иво Банац и Ђу.ро Петрановић, заменици: медицинар Љу бомир Стај и ћ и техничар Сима Мир ко вић. И прошле смо године некако у ово доба донели извештај с прве седнице друштва Србадије; али никад не нађосмо нигде извештаја о каквом раду преко године. Нама је жао, да смо га превидили, ако је можда где изашао. Жао нам је, лл ми криви нисмо. — У тој својој седници закључило је друпггво, да на својој свечаној седници о светом Сави нрослави т р истогодишњицу Ивана Гундулића, од које прославе чист приход намењује споменику неумрлог песника. Почетак је добар. Али нека нам млада браћа, гдегод их је, не приме са зло, што ћемо искрено пожелити од рбих , да нам даду ирилике, како бисмо донели извештај и о озбиљнијему њихову Р а ДУ каквому, а не само о конституисању и мењању личности у управном одбору! (У српским великим гимназпјама), нашим уписало се ове школске године свега 529 ученика, и то у Карловачкој 2(35, у Новосадској 264. (У гимназији на Цетињу) упиеало се ове годпне 90, а у богословији 15 ученика. (У учитељској школи у Сомбору) уписало се у овој школској години 139 слушалаца, и то 78 приправника и 61 приправница. Од како је учитељске школе те, ово је највећи број слушалаца, који је до сад постигнут.

П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Гара Вернардова) написала је глуму једну, која ће се за који дан давати у Одеон-позоришту у Паризу. Глума је та писана у прози а у једном чину. Лица су: стар генерал, његова жена и н.егов нећак; уз то дете једно у колевци, калуђерица и стар слуга. Нећак, дистингвован лекар, био је љубавнвк ујнин. Роди се дете, које генерал држи за своје. Генералида љуби свог мужа, мрзи свог бившег љубавника а нарочито гине за својим дететом. Завеса се диже нред болесничким одром детињим. Мати је неутешима па да би своје дете спасла, није дозвала никојег другог лекара, већ баш тог свог нећака, који је отац детињи. Одар бонога детета чини средиште комаду; предмет му је борба материнске љубави са дужношћу љубе веренице. Мати је једно за другим у три Фаталне ситуације. Жели, да јој пређашњи љубавник спасе дете али јој зато ваља наново обманути мужа. У виђа, да мора детету привести рођенога оца, кога се заклела да ће за навек одстрапити или ће се генерал јаду досетити. Комад се завршава тим што дете умре. То је страшна одмазда материна, која се сад сасвим рехабилитована извлачи из аФере.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕН1КЕ, — Изашла је децембарска свеска Отаџбине, последња за ову годииу с богатим садржајем. Из извештаја о часопису том видимо, да је, после свију трошкова око пгтампе, хартије, адмииистрације и хонорирања књижевника, преоетало још чиста прихода као капитал за другу годину. Интересантни су бројеви претплатника у разним четвртима ове године. Прве четврти било је претплатника 2287 , друге (већ мање) 1854., треће (јоги мање): 1212., а последње: 1040., дакле ни иоловина као у првој четврти. Жалосни знаци! „Отаџбина" ће и даље изалазити. За наше крајеве стоји годишња претилата 8 Фор. а. вр. — Крапгевскога „Песник и све г" у српском преводу Гајкову доживио је за неколико месеци и друго издање, којеје угледало света пре неки даи. То су друго издање приредили браћа М. Поиовићи. — Ђуро Перовић са Цетиња јавља у „Гласу Црногорца", да ће .дати у штампу своје дело „Зидање Скадра наБојани". То је позоригпна игра у 4 чина, која ће се овде код нас штампати о трошку браће М. Поповића. У ггозиву на претплату вели ггисац, да је „цело дело израђено у појезији" ('?), а гито се тиче вредности тог дела, то „неће баш ништа да говори, већ то оставља оној поштованој господи, која ће, кад им дело дође до руке, знати га оценити и у исто време свој суд о њему изрећи". Ко ли су, боже,,та „поштована господа"? — Емил Пајдак јавља у „Застави", да је накан од 1. децембра о. г. да издаје Зборник забавних дела, који ће излазити сваке недеље на три пггамшша табака а стаће свака свеска 12 новчића. Зборник ће тај доносити изворне и ггреведене ствари. Прво је на реду роман Мавра Јокајије „Синови једног тирана". Ко хоће да се претплати може се иретнлатити најмање на десет свезака. — Мита Ђорић у Београду превео је роман Енглеза Дикенса-Боца под натписом „Оливер Твист". Превод је изашао у три свеске а свака свеска стоји 1 динар.

САДГЖАЈ: Бура у заветрини. (Наставак) — О кнезу Ллзару. (Наставак.) — Српске народне песме у јевроггској књижевности Од Луке Ноповића, пароха у Панчеву. — Бранич срггскога језика. — Сунце и његова својства. (Сврше" так.) Љстак. Културна писма „Стражилову" II. Од С. В. 11. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Милка Трнина, иевачица.) — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне белегпке. „СТГАЖШЕОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Гукописи се шаљу уредкиштву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.