Стражилово

708

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 45.

0 КНЕ8У РАСПРАВЉА (Нас'1 V. У летописима нашим ттоследтве редакције каже се: „кг. лђто 0889. = 1381. оуг.и уерсин кнтомнрк тоу|и|е нд до \'Бровнп1 |е. „К1. л-бто (5894. = 1386. помркуе с.и.шр по ккссн ^емлн, пепкдрл 1. „Тождс лт.то нрнмн |цр|. моурлтк ндокдшп. н дроуге грддоке н плкнн клћглрскоу ^емдго. „К1. лито 6895. 1387. покиже 1 |1(и. моурдп. нспредт. кне^д дд^дрд отк нлоуннка ш топлш|с. „кг. лт.то (5897. 1389. кмстг. сћннтпо н скрджснјго нл Косокоу, и т. д. (Летопис М. С. књ. XII. 50; Гласник I. 166; XI. 149.; ГХШ. 48.) У старијим и бољим Летописима пак пише : 1- кћ лкто 6889. оукн 1|репг. н кнтомнрг. Тоурке нл Доукрдкнн1|н, Дек. 25. (81аппс VI. 20); Аппо 6889. &ер е(; У11оттг Тигств аМтт1ет-е с1ас1ет а<1 1)и1)гаушгат (Агкту III. 15.); — „оувн 1|репћ кнтомнрћ" (81агпте IX. 79: Григоровић 51.) а даље као у VI. књизи Старина; — кк лч;то 6889. кмстг. Црепош. кон нл До\'крдкнн1|т. (Ја§тс стр. 94.) 0 боју том Цреповом с Турци на Дубравници дне 24. дек. 6889. дакле 1380. г. од р. Хр. нема нигде више спомена. Црепа помиње кнез Лазар у Раваничкој хрисовуљи од г. 1381.: „кииогрдде ндсдднхћ н дрвгс квпнхћ 8 1| р е п д н Шгдд"; и још у гготврдници патријарха Арсенија Чрнојевића (Лет. М. С. за 1848. I.) спомиње се „1|репокћ кнногрддћ": У листини монахиље Јевђепије и синова јој од г. 1395. каже се: „н оу Д;; г. р д к н н 1| е село Богос-лава н т. д, а пред тим се помиње Тоилица а за тим Дубочица (Гл. XXIV. 272. и 273.) 2. Други податак обичних наших летописа, по ком је цар Мурат г. 1386. примио Нловдин (Филинопољ) и друге градове, мене се овде не тиче а и не вреди да се нањ обазрем, јер се зна, да су Турци примили Нловдин много пре г. 1386. Место тога стоји у старијим летописима: „кг, лт.то 6893. 1386. нсходн Моурдтћ ||дрк нд кне/д н прнмн Нннн. (81аппе VI. 1. с.) Исто тако и у „81агте" IX. 1. с. но с додатком: „н крдтн се опетк отћ Н лоуннкд. " А Бранковићев ЈГетопис (Агкту III. 15.) има: „Аппо 6894 ехт! МигаШ а<1 Иоћсћтпк е! оссира! Хтвват игћет." Но ко зна и ко може рећи, која је од тих верзија тачна и исправна, то јест: да ли је цар Мурат најпре дошао с војском до Плочника у Топлици па се отуд испред кнеза Лазара повукао и освојио Ниш или је иајпре, и то г. 1386., освојио Ииш па

ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц. вак.) је следеће г. 1387. допшо до Плочника и отуд се иснред кнеза Лазара натраг повукао? Рајић пише (III. гл. V. §. 1. стр. 41.): „Нрнснт.к (Д (цара Мурата) срт.тнлт, Лд/дрг. сг, Серкскнмн ПОЛКДМН прн Т 0 II Л II 1| Е II II Л 0 V II II 1| Т> II Д р т. || Т. 0 н т н н ц т, о к о л о II о к д г о II д г, д р д, помоцпго Кожјего 1ЦКН н рд^смпд коннстко сго, сдмт, жс Мурдтт, едкд кт,гомт, сидсесд, но скндитедстку ндшнхт, пнсдтелен л. г. 1387." И Енгел је на то место свратио пажњу својих читалаца на стр. 340. у ноти пт. „Баћег сИе Еасћпсћ! ћет 4еп 8егтегп, сТазв Гахаг 4еп Мттга! (1387. гтсћ^ег 1386.) кеу МопЊашг ат ВИпИ&а/1тв, шгвсћеп ТерШља ипА РШнсћпгк, §езсћ1а§еп ћаће. Еаћнсћ III. 39." Рачки узевши с Хамером, да је Ниш г. 1375. Турком у руке пао, комбиновао је, илити управо збркао је податак обичних српских летописа под г. 1387. с поразом турске војске у Босни, о ком турски извори а ио њима и Хамер (Т. 201.) и Цинкајзен (I. 250.) причају. „А шта може братска заједница — пише г. Рачки •— и проти већој сили, показа побједа, коју је здружена србска и босанска војска год. 1387. стекла код Плочника на Топлици (близу Куршумља у Старој Србији) над турском војском од 20.000 момака, од којих једва иетина живу главу изнесе. (Ср. Нашгаег, Сгезсћ. (1ез овт. Еелсћев I. 171.) Домаћи љетописац ову победу у кратко забиљежи: „к дт.то 6895. 1387. 11окт.:ке цдрк Уоурдтћ нс 1ркдћ кне^д Дд^дрд отћ П лоуннкд нд Тонлнце." Шаф. Летоп. стр. 74. Гл. I. 149. II Константин Јиречек у Историји Бугара (руски превод стр. 443.) прихватио је поменуту збрку г. Рачкога, но што се „српскога Ниша" тиче, ставио је освојење његовб по српским летописима у г. 1386., примећујући уз то, да је г. 1375. у турским изворима (Хткетвеп I. 230.) већ из топографских разлога сумњива, јер тешко да би се Турци могли одржати у Нишу не имајући у својим рукама Средац (Софију), који је, као што се узима, год. 1382. заузет. И ту хронолошку исправку Јиречкову скуиа с цоменутом збрком прихватили су и најновији немачки историчари а наиме Херцберг у „Сгевсћ. <1ег Вуиап1лпсг тт. Дез озга. Кетсћез" (ВегНп 1883.) стр. 504., и А. Хубер у „СгезсћтсМе Оев^еггетсћв II. 347." Противу г. 1386. односно против тога, да је Ниш те године Турком у руке пао, немам шта приметити; но пгго позни турски повесници о освојењу