Стражилово

Б р . 46.

СТРАЖИЛОВО

731

НА ЧАШ ОД М. III Кад изузмемо ноду, онда нема ни једнога пића, које би се данас међу људима тако много пило као пиво. По неким пределима пију га одрасли људи више него и саму воду. 'Гако су израчунали, да на сваку главу становништва у Баварској долази годишње 260 литара пива, у Виртембершкој 154, у Белгији 145, у Енглеској и Ирској 118, у Пруској 88 литара. Не знамо, да ли се о том рачун водио и за наше крајеве, али и код нас се сваком годином све више пива троши. На име по варошима биће данас мало господе, која не би осећала потребу, да пред подне и нре вечере иду „на чашу пива". Пиво се гради у пиварама од јечма. Јечам се најпре потопи у води и остави се на мрачном месту да клија. У том клијању претвори се скробно брашно у јечму у шећер. За тим се ироклијали јечам осуши у наложеној сушници. прекрупи се и прекруна се прелије топлом водом. При томе се пази, да се топлота воде држи око 75° С. Вода извуче из јечмене прекрупе шећер и још друга нека тела, која се у њој налазе. Отуд постане та вода слатка. По свом саставу она је са свим слична шири, која се добије цеђењем грожђа. Пошто се ова слатка вода од прекрупе оцеди, меће се у њу хмељ и тада се куха у казанима. Пена, која се начини оц згрушаних беланчевина, скида се и уклања. За тим се пречишћена течност излије у велико плитко посуђе (хладнике), да се брзо охлади до 12°. Тада се стави у њу квасац, од ког наступа врење. Оно тече у главноме исто онако, као што превире шира од грожђа, само што у ширу није нужно додавати квасац, него потребна множина квасних гљивица дође већ сама из ваздуха. И овде и онде разложи се најносле шећер слатке течности у алкохол и у угљену киселину. Врење ће бити бурно, ако влада виша температура (од 14° С.). У том случају издигну се квасне гљивице на површину. Ако је температура исггод 10° С., онда тече врење тише и квасне гљивице слегну се па дно. За пиво, које се неће одмах точити, него ваља да се држи, нужно је ово тише врење. Оно захтева до 10 дана времена. Пошто је ниво нреврило и избистрило се, наточи се оно у бурад, која су обично изнутра ради веће чистоте премазана смолом, и за тим долази на лежиште. На лежишту пређе пиво налик као и вино још једно тихо врење и тим се очисги од све не-

У ПИВА. ГРОВИЋА. чистоте, која се још у њему задржала. Али врење није ни тада са свим свршено, него се пиво, док га год траје, налази у лаганом превирању. Бодруми за лежиште пива морају бити јако хладни. Баљаност пива зависи у првом реду од ваљаности оних тела, која су употребљена за његово грађење. Пре свега је дакле важан јечам. У Немачкој узимају обично за грађење пива јечам дворедац. Горка, али љупка, арома пива долази од доброга хмеља. Узимају се само зкенски цветови. Пиво, које је начињено без хмеља или са мало хмеља, лако се квари, а није никад ни тако здраво као ваљано охмељено пиво. Врло велик утицај на ваљаност пива има и вода, која се употреби за његово грађење. Ипак се још не зна за право, каква је вода најбоља, нарочито се не зна, је ли добро кад, је у води много или мало креча. За славно Минхенско пиво веле н. пр. да има своју славу да захвали само многом кречу, који се налази у тамошњој води. Тако има вода, која се употребљава у Пшоровој пивари, иза 1 литре 1120 милиграма сува остатка, отуд 384 милиграма креча. Вода у пивари Аугустинаца има у 1 литри 343 милиграма креча. И у Енглеској тврде, да се добар Алес добија само од воде, у којој је д ста садре (гипса) и креча. Напротив се прави славно плзанско пиво из са свим меке воде, која даје иза 1 литре само 173 милиграма сува осгатка, отуд 30 милиграма креча (вапна). Поред воде, алкохола и угљене киселине налазе се и у пиву још и многа друга тела. Тако има у њему нека особита врста гуме, која се зове декстрин, даље шећера, беланчевине (пептона), горчине и смоле из хмеља, киселиие, глицерина и најпосле и минералних састојака, од којих највише соли фосфорне киселине. Ради тих тела остаје увек неки остатак, кад се пиво до сува испари. Остатак тај назива се екстракт пива. Немачка пива имају алкохола у средњу руку 3%, ретко кад више од 6%. Енглеска пива, нарочито Але и Портер имају 6, 8, па и 10% алкохола. Најмање алкохола (1—2%) има берлинско тако звано бело ниво, које се у место јечма прави од пшеиице. Екстракт у разним пивима износи 3—8°/ 0 . Угљене киселине налази се 7к> до 7* постотка. Еако разна пива стоје погледом на алкохол и екстракт, види се најбоље из ове таблице;