Стражилово

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 46.

СпециФична тежина

Проценти алкохола потежини

Проценти екстракта

Плзанско ниво Кулмбахско експорт-пиво Минхенско експорт-пиво . Швехатско експорт-ииво . Бок-ииво Салватор-пиво Енглеска обична иива . . Портер Швајцарска пива . . . .

1-0138 1-013—1-024 1-014—1-020 1-017 1-02—1-029 1-038—1-044 1-011 1-012—1-044 1-011—1-027

3-81 4 4—5-4 3-74—4-2 3-52 3-6—7-2 4.3—4-9 5-0 4-0—7-0 3-0—4-5

4-95 5-7—8-1 1-6—7-5 6-01 4-5—8-6 8-8—9-5 5-9 5-3—90 4-5—7-3

Г. 1884. имао је ппсац повода, да те главне податке изнађе за пива, која се точе у Сомбору. Добивени су ови бројеви:

Специфична тежина

Нроценти алкохола ло тежини

Проценти екстракта

а) ТТГтајнбрушгго пиво . . б) Штајнбрушко пиво . . Апатинско пиво Сомборско пиво

1-0198 1 0197 1-0183 1-0150

3-12 З-Зб 3-14 2-93

6-45 6-45 6-11 5-10

Мпоги љубитељи пива говоре у његову похвалу, да пиво не развесели само срце, него да је и права храна за човека. Али то је мало претерано За храњење су од важности беланчевине и угљикови хидрати. Оних првих, т. ј. беланчевина има у 1 литри пива толико, колико у 120 грама млека или у 60 грама хлеба или у 25 грама меса. А угљикових хидрата има у 1 литри пива толико, колико у 150 грама хлеба. По томе се дакле види, да није јако основано, кад се говори о пиву као храни. Многи мисле, да се н пиво тако често квари као н. пр. вино. Али то бива у миого мањој мери. Најчешће се употребљују уместо хмеља други какви сурогати, али то су већином нешкодљиве горке материје од разиих биљака. У Баварској не допушта закон употребљавање никаквих сурогата. Због тога су тамошња пива праведно на лепом гласу. Више је за осуду вештачко додавање глицерина. Глицерина има у сваком ниву, али врло мало. Некима није то доста, те су мпоге ииваре завеле обичај, да на сваки хектолитар пива после врења додаду Ј /г или 1 литру купљенога глицерина. Од тога додатка постане пиво слађе и осећа се пуније у устима, тако, да се чипи, као да је у пиву пупо екстракта. Такво ниво даје и лепу нежну пену. Али то је све за обману, у ствари не постане ниво од тога ништа боље. Бива, и то канда доста често, да се у пиварама ироклијали јечам од чести замењује скробним шећером, који је код нас познатији под именом шећера од кромпира. Није ли се такво пиво мало више, онда наиђе на човека нека луда главобоља и брзо се опије. То долази од амилалкохола, који се поред обичног алкохола развија из скробнога шећера. Тај

амилалкохол исто је оно тело, које и несретну клипару чини тако опасном за пиће. Ван тога, али ретко, узимају у гдекојим пиварама у место јечма ииринач или кукуруз, што такођер није ни мало добро. Да се пиво брзо не поквари, додаје му се гдекад позната салицилна киселина. Свако пиво има, као што је напред речено, мало природне киселине. Ако је се накупи више {кад пиво ускисне), онда се може сувишак уклонити додатком соде. То се чини понегде у пиварама, али такво пиво није добро и здраво. Додатак тај као и других минералних тела даје се открити, кад се пиво испари, па онда екстракт сагори. Право природно пиво не даје тада много пепела, никад више од 3 / 10 ироцента. Нађе ли се више пепела, онда је то пиво подозриво. Ни боја иива није увек природна. Обично се мисли, да је у ономе пиву више екстракта, ком је лице тавније боје. Да се та обмана произведе, бојадишу пиво вештачки. Налазили су већ, да се за бојадисање пива — а и да му се даде већа горчина употребљавала отровна пикринска киселина. Пиво нам само онда прија, кад му је кус свеж, а свежим га чини угљена киселина, која се налази у њему. Пиво са мало угљене киселине осећа се у желудцу тешко, као блато. Угљену киселину, која се награди при врењу, држи у пиву само јак иритисак, док је затворено у бурету. Али чим тај притисак нопусти, излази највећи део киселине на поље. Зато кад се ииво као обично без вештачког притиска точи из бурета, на нарочито ако се једно буре точи дуго, онда су последње чаше тако сиромашне угљеном киселином, да пиво дође са свим бљутаво. У том случају ништа не помаже обљубљено „шприцање". Тим се може из пива истерати и оно мало угљене киселине, а на место ње утерати у ниво ваздух из простора, у ком се налази буре, а тај ваздух је по крчмама обично тако гадан, да већ не може бити гаднији. Тим неваљалим начином прави се само нена, али укус пива се поквари. Искусни људи пе дозвољавају због тога, да им се пиво „шприца". Да се губитак угљене киселине спречи, точи се већ од неколико година по свима горњим местима ииво из бурета притиском згуснутога ваздуха. За то има нарочита справа. Али ни тај начин точења не очува пиву сву угљену киселину, јер кад је мање иива у бурету, особито ако се једно буре по дан два точи, онда излази из пива све више угљене киселипе у ваздух, што је у бурету, и тада ни поред поменуте справе не ваљају последње чаше. Због тог су од најновијег доба ночели пиво да точе номоћу течпе угљене киселине. Угљена кисе-