Стражилово

Б р . 46.

СТРАЖИЛОВО

733

лина, је у обичпим приликама ваздушасто тело, али јаким притиском даје се згуснути у течност. Та згусиута угљена киселина разашиље се у великим гвозденим боцама. Сада има у Немачкој већ више фабрика, које производе угљену киселину, а прву је основао познати тополивац Круп у Есену, пошто течну угљену киселину требају и при ливењу топова. Боца са згуснутом угљеном киселииом доведе се нарочитом справом у везу са буретом, из ког ће се пиво точити. На боци се налази један вентил и чим се тај отвори, чим дакле притисак попусти, прелази течиа угљена киселина опет у ваздушасто стање и уђе у буре, где на пиво притискује. Ту нема тада ваздух од никуда приступа пиву, него је оно шта више непрестано под притиском чисте угљене киселине. Дакле не само што угљена киселина не може да изађе из иива на иоље све до последње чаше, иего ако је пиво било но себи сиромашно угљеном киселином, напојиће се оно од притиска оном угљеном киселином, што је у бурету. Али ван тога развија течна угњена киселина, кад прелази у ваздушасто стање, знатну хладноћу, што је такођер, особито лети, добро за пиво.

Г Л А 0 Н И К. (Дваестпетгодишн»ица Даворину Јенку.) Београдско певачко друштво „Даворје", у договору са осталим Београдским певачким дружинама, радо је ове зиме да прослави двадесетпетгодишњиду, како честити Даворин Јенко ради на пољу српске песме и музике. Ми смо пре две године (в. 19. број „Стражилова" од године 1885.) прибележили, да се још онда навршило било двадесет и пет година, како је Јенко компоновао песму „Маргеј, газ^&уа е1ауе!" Разуме се, да викад није касно одати признање тако заслужном човеку, као што је Јенко, и ми само с радошћу можемо поздравити лепу накану Београдских певачких дружина и зажелити, да и овострана певачка друштва гледају, да саучествују у тој светковини. Јенко је то од њих завредио. (Иомени Луке МиланковиКа и Марије Иетрови1»а, и Илатона Атанацкови1»а.) У овогодишњој главној скуптитини српске црквено-школске општине Новосадске, 29. окт., предложио је др. Илија Вучетић, — истичући Луку Миланковића и Марију Петровића као једне од највећих добротвора српског народа (који су основали понајвеће штипендије за српску ђачку омладину), како би се исти истргли из заборава и како би им се достојна и вечна успомена што боље сачувала, — да се црквени одбор упути, нек се својим путем и начином постара, како би се дошло до што потпунијег животописа 1у ке Миланковића и сестре му М а р и ј е Петровића. Предлог је примљен једногласно и одушевљено. — Тим поводом с правом упозорава неко у „Нашем добу" (број 109.) исту ошнтину, „Матицу Српску", српску велику гимназију Новосадску и управу друштва за

У боцама, у којима се разашиље течна угљена киселина, има тога тела око 9 литара. Од 1 литре течне угљене киселине буде јоко 450 литара ваздушасте, тако да она боца може дати око 4000 литара ваздушасте угљене киселине, што је доста, да се источе 2500 литара или 25 хектолитра пива. Ко је пазио, могао је приметити, да је пиво хладније (т. ј. тако се осећа) пего вода исте температуре. Пиво од 14—15° С. још је пријатно хладно, а под 8° хладно је као да имамо лед у устима. Никад не би требало пити пиво хладније од 11 Најпријатнија температура је као и код минералних вода 15—16° С. Али бива, да се точи и пиво, које није топлије од 5° С. Тврди се, да гостионичари гдекад и због тога тако јако охладе пиво, јер се тада може пити и покварено пиво или које је већ близу, да се поквари. На топлијем пиву то би се одмах приметило и нико га не би хтео пити. Пиво је на сваки начин ћријатније и здравије пиће него ракија и с тога гледишта може се обичај, да се иде „на чашу пива", поздравити као нешто добро. Жалост је само, што многим људима не дозвољавају околности. да се одзову том обичају

српско народно позориште, како би вал^ало годишње давати парастос и неумрлом патрону српске просвете и родољубу владици II л а т о н у Атанацковићу, како је у нас већ ушао у ред тај похвални обичај, да се добротворима чини помен. Као што је познато, владика Платон је, осим других добрих дела, оставио народу и дар у вредности од 40 000 фр. и наменио га српској академији, односно српској великој гимназији у Н. Саду. Ко је био покојни владика Нлатон народу сриском, какове заслуге и по цркву и по ппсолу, и по народ и по књижевност, (вели „Наше доба"), свима нам је познато; а најјасније нам каже др. Светозар Милетић у овој песми: „Ускликнимо с љубави Владици Платону, Српског рода просвете Великом патрону. Слава буди вишњем творцу, Тројци Сави и Платону! Н>има песме појте, Песму и утројте." И т. д. П030РЖШТЕ И УМЕТНООТ. (Српеко народно иозориште.) Дружина српског народног позоришта свагда нам је мио гост па смо је и ове године радосно дочекали, али је на жалост под врло неповољним ауспицијама морала сад започети свој рад. ЈЕенка Хаџићева још на допусту, М. Димитријевић и Марковић болесни, на ето довољно разлога, да се углављени репертозр ремети