Стражилово

Б р . 47.

747

Косовске битке и смрти очине, Брусанскоме кадији, и последње је од та три писма: Сгећешшз 8сћге1ћеп, луе1сћев 8. Ј1М18Ш1 Ва,]'е21с1 пасћ с!ег 8сћ1асћ1; уоп Козаоуа Ш11; (1ет Уогћег^ећепЛеп оЉпШсћеп Ве&ћ1е ап с1еп К1сћ(;ег уоп Вгша аћ^евапЉ, лтопп ег теМе!;, лу1е 8е1п Уа(;ег теисћ1ег18сћег ^е18е уоп МИовсћ КоМктсћ егс1о1сћ1;, ипс! 8е1п ВгиАег Јасоћ 1п с1ег 8сћ1асћ1; ^ећНећеп ве1; уот ћаЉеп 8сћаћап 791. (Епс1е Јићив 1389.) (ГепсЈип Кго 137.). Ово треће писмо, у Феридуновом зборнику под бр. 137., биће оно исто писмо, које је у Гласнику приопштено. У истом Феридуновом зборнику има под бр. 127. писмо Мурата I. из Дренопоља, дне 12. Априла 1385. г., сину Бајазиту у Брусу послано. У писму том цара Мурата од г. 1385., које Хамер на два места (I. 191. и1Х. 338.) помиње, помињу се земље: Карлили и Херсек (Херцеговина); и то помињање земаља под именом, за које се г. 1385. није знало нити се могло знати, јер их под тим именом није било, довољно је, да се писмо то Муратово за подметнуто прогласи. Но Хамера не само да то није ни најмање бунило, већ он још истиче, како: шсМ т §еттоћпћсћеп Сипакђг!, зопЛегп киги ипс! ћипсН§ ип<1 гиг 8асће §'ећбп§ зсћпећ Мигас! ап Ваје81с! (I. 1. с.) Но ја држнм, да није само то и оно друго Муратово писмо у Феридуновом зборнику о освојењу Ниша, писмо подметнуто, већ да је таково и оно писмо Бајазитово, у којем се убица Муратов поимеице помиње. Сва је та писма сковао и саставио Феридун по турским причама и казивањима, те се при писању повести не могу у обзир узети. 3. Међу повесничким изворима о боју Косовском помиње се: а) писмо босанског краља Твртка Трогирцима, од 1. Августа 1389. и б) нисмо, које је у име флорентијске општине писао краљу Твртку под 20. Окт. 1389. Колуције, канцелар исте општине,(Еејег X. 1., стр. 566. и 567.; Гл. XXXII. 173.). Ако је писмо Трогирцима доиста писао краљ Твртко, и то 45 дана после битке на Косову, и ако су они усклици у писму флорентијског канцелара одјеци нисма Твртковог општини флорентијској „о боју, који је босанска краљевина 15. Јуна, на Видов-дан, на пољу Косову с Турцима била", онда човек не зпа, шта да мисли и како да назове тога босанскога краља! Најпаметније је, не освртати се на та оба писма. 4. „0 боју Косовском — пише г. Гачки (Ка<1 III. 92.) — припомиње такође путопис рускога митрополита Пимена у Цариград (г. 1389.) код Карамзина V. прим. 133." Но оно, што се у тој ноти прионштује, није узето из путописа поменутог рускога митрополита, већ из хронографа, а унраво из живота деспота Стефана Лазаревића од Константина

философа (в. А. Попова Обзор Хронографов руској редакцији II. 50.). ђакон Игњатије, пратећи митрополита Пимена на иуту у Цариград, описао је тај пут и „слегка упоминаетт. вћсти, каше ходили вт. то времл обт> Амуратћ царћ", и тај је путопис штампан, но ја не знам, како гласе те вести, које је ђакон Игњатије у путоиису прибелезкио, јер нисам могао доћи до тога „хожденија" Пименовог у Цариград. 5. У Сборнику отдћлешл русскаго лзнка и словесности, импер. акад. наукт., томт, 28. С.-11бургт» 1887. има на стр. 147.: Гиу Ооп2а1е8 Ае С1ау1§о, Втегаће с1е 1' атћавбаЈе е8ра§по1е а 8атагсапс1е еп 1403—1406. Шпански тај посланик забилежио је ту у Мају 1404 г. ово: „Онај Турчин, којега је победио Тимур-бег, називао се Илдерим Бајазит, што значи муња Бајазит. Оца су му звали- Амират: он је био одличан витез и њега је убио један хришИански кнез, којем је било име кнез Лазар; он га је убио у боју ударом коиља, које му је ушло у груди а изашло на леђа. После тога овај Плдерим Тзајазит осветио се за свога убијеног оца и убио је кнеза ЈГазара у боју сам својом руком; а сада син овога кнеза Лазара прешао је и живи код Мусулмана Челебије, сина тога Илдерим-Бајазита." Ово сам хтео написати за то, да би се разумело, кога су звали Амиратом, за то, што све турске владаоце ми знамо овде под именом Амирата, а сваки владар имао је своје особито име. Љубави г. Љ. Ковачевнћа имам захвалити, што сам могао белешку ту од г. 1404. овде приопштити. Како дакле да се напише повест о боју Косовском године 1389. но првим изворима (писма, листине, записке сувременика), кад таквих извора нема! Најстарији споменик, у којем се иешто потање . помиње бој на Косову, житије је деспота Стефана Лазаревића, које је Константин философ, родом Бугарин, око 1431. г. написао. Најстарија повест та гласи: !>Л |,ЦфЛТ1, покорн ш10жлншихк ^ДНДДД. Н [шу6№ 286 n6 кллгоукстнвдго кие^л Лл^дрд нкоруждгетћ се. Сћ а;е нд С1.т(11>нг. проуеге жћддтн н преневркштн <ц-дп скон:, пдуе ;ке Хрнстонм, (|Д/м:т,||.ш:им н отрћ/дншм, но ш,о дд стоудћ снх1, отћ нстлт. нотрт.кнтћ, нл■■ сдмого оумрт.тп пдте :ке сћС1,кидт.тед|,сткокдтн моууеишемћ кћстдкк оукћ окћдркжнмк ммсдћмн сн1|евт.м н кедетћ се нд Н^мдндитм н сорджешпо кмкћшоу нд мт.стт. ндрн1 |Д1емт .ш. Косокт. кмстћ снџе. Уоужемћ рлтћнммћ сћрлтоутштнмћ се нрт.дћ скнтрм, кт.ше и:с нт.кћто кдлгородћш. >;т.до, скошмоу господнноу, 1егожс окдћгддхоу ^лкндештен н нектрћпд мђшдлхоу Тћ же 1дко дл нокджетћ кт.роу, кккоупт. же н моужћстко, окрт.тћ подокно крт.ме, оустрћмн се кћ слмомоу к6днк0м01' НДУбДћННКОу 1лко откт.^д1с, 1емоужс II 1лко поутћ сћткорше. 1Сгдд же клн/ј . кмстћ, н лвше