Стражилово

776

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 49.

Знам, да Дива вређа мој понос, и мило ми је, што му задајем осетљиве ране. Ох, и он трпи страшно ! . . . Ја му трујем величину и славу без мере. Једап слаб јаук, мала жалба, спровели би на мене извор милости божје и среће. Увек ћу тако живети и трнети, — мишљах увек у себи, — да му пркосим, да му се ругам.

Много је часова протекло у вечност, живео сам, трнео сам. И кад год ме свесилни господар светски запита иа висине: — Докле ћеш тако трпети? —- он очекује одговор: — Док ми не опростиш! А ја му одговарам: — Док ти не погинеш! * С аољскога иревео Рајко.

0 КНЕЗУ РАСПРАНЉА (Наст Осим тога Студеничкога (Пећскога, Дечанског, Троношког) родослова из XVIII. века зна се за други „родослов или историју сриске господе" из истога века, који је пггампан у XXI. књизи Гласника. Родослов тај нагаао је код прхимандрита Кон/стантина, пострижника Студеничкога, и преписао га г. 1764. у Врднику проигуман Врднички Стефан Зорановић; и тај препис приредио је за штампу г. Панта Срећковић.' Родослов тај унраво је изведен из кронике грофа Бранковића, али се у изводу том о бпју нч Косочу (стр. 258.—260.) не прича по Бранковићу, већ по општој оној повести или причи о кнезу Лазару, која је у првој половини XVIII. века по попевкама састављеиа и већ неколико пути у наше дане печатана (критичко издање те повести или тога житија кнеза Лазара поглавито из народнога причања и казивања а за народ удешенога, наћи ће читалац у X. књизи „81аппа", што их издаје југославенска академија у Загребу. То је издање од Стојана Новаковића.) Сличан том Врдничком изводу био је и онај „србски манускринат". по ком је Павао Јулинац саставио и г. 1705. издао краткое введеше во 1Сторш славено-сербскаго народа. Но најстарији извод из Бранковићеве кронике налази се у другом једном рукопису манасгира Врдника, и тај извод „чрвтао" је г. 1704. у Будимској вароши ђак Вељко Иоповић, „отвчБством же отг, блћгарсше земли, от:г. м4ста Кратова." Но ни у том Вељковом изводу ни у Рајићевом препису извода тога Бранковићеве кропике од 13. окт. 1759. није Бранковићево казивање о боју Косовском замењено оном пучком причом, за коју је и Рајић знао, и коју он у историји својој, довршеној г. 1768., помиње. Шта вреде дакле оба та родослова — то јест и онај Студенички (Троношки) и овај Врднички (Пантин) родослов — за повест, — наравни критичку повест, јер некритичка повест не

ЛАЗАРУ. И. Р У 1! А Р А Ц. вак.) вреди ништа — о боју на Косову ? И према каза ном о оба та родослова српска може ли одговор на питање то гласити друкчије, разма, да родослови ти из XVIII. века вреде за поменуту повест онолико, колико извори њихови, из којих су они црпали, вреде; а вредност тих њихових или унраво њиховог извора, - да не кажем баш да је = 0, мала је, јако је малена. У Г ј Х IV. књизи а на страни 312. Гласника неко је пресудно изрекао: „да летовничари XVI., XVII. и XVIII. века немају никакве вредпости за суђење о догађајима XIV. века." Шта мислиш, читаоче — пе смем да ти кажем драги читаоче! а још мање да те интерпелујем са: Србине брате и српски сир < јер се то не допада једном господину илити погоснођеном брату, који је данас сушта озбиљност те не трпи „ни ласкања ни мазења" — шта мислиш дакле, пуки чтиоче, ко је то рекао ? и еда ли си икада и у сну помишљао, да такву пресудну изреку о вредности летовничара и родословаца наших из XVI., XVII. и XVIII. века може изрећи нознати нам с друге стране г. Панта Срећковић? Јест истина, читаоче мој! То је рекао и написао г. Панта године 1885. И сазнавши то не од другог ког, већ баш од мене, знам, да ћеш се самном заједно радовати, што је једва једанпут увидио и изрекао то г. Ианта; и знам, да ћеш се још већма радовати ако не остане на самој тој избаченој теоријској изреци, већ ако одјако и у практици г. Панта поступи према тој својој изреци, јер дојако је Троношки родослов као „ староставна књига наша" много вазкио у очима и пред лицем Иантиним. Но то је било, било и не мора увек бити истина, пгго се каже: „што дикла навикла, то невеста не одвиче": данас се ја у једној тачци а наиме у погледу вредности родословаца наших из XVIII. века са г. Пантом Срећковићем из Београда потпуно слажем те поново кажем, да родослови ти за суђење о Косовској битци и о оном, што је битци иретхо-