Стражилово

Б р. 3.

СТРАЖИЛОВО

43

за име добит с бојнијех труда, међу коијим, међу мачим дружићу те вјерна свуда. — V., 140. Зато и ми, друге миле, чим сунце одзгар припекло је, ход'мо, гди сјен дубја диле, за трудима наћ нокоје. — IX., 286. Словима се он оптјече, у ких писмо шти одзгара: свак одступај надалече, могорскога кћи сам цара. — IX., 075. Локал множине употребљавао је Гундулнћ у в-, о-, а- врсти старински Изједначенога са инструменталом нема код њега у »Осману«. Јур на крилијеж од вјетара глас по свему свијету прши, ко краљевић силна цара копја сломи, сабље скрши. — I., 90. У иогубах крепци узроком од послуха вјере чисте, тијеком ноља, горе скоком, ријеке пловом проходисте. — I., 130. Паче сваки у одлуци за раскоше своје обра: сабљу о иасу, копје у руци, лук о илеКах, коња добра. — I., 140. У наиравах без процјене, непријатеље позивају, не на бијења, нег' на плијене. — I., 200. Блаж на име он се зове, и с истока до запада од светиње глас његове но народих лети сада. — XI., 170. У јунацијех, да бој слиде, наравна је вазда жеља, а најлише кад се виде срећнији од њих непријатеља. — XI., 040. У писму се уписало, разнијело се по језицих, и замазат с дима мало сцијениш расат штета прицих. Невјесте су удовице, нлачу уз свекра и дјевера; тко није мртав дно тамнице, У веригах ропство тјера. — XVIII., 110. Инструментал у а-врсти номиналне деклинације употребљава Гундулић старински с насгавком ми: А и Сулиман, цар храбрени, прадјед славни мога дједа, сабљу опаса врсник мени и војсками заповиједа. — I., 300.

На очију кад свијем нами — ах, виђење страшно доста! турски мјесец под ногами крстјанскому крижу оста. —XVIII., 100. Дилаверов двор по сриједи међу лијепим обгра.дами на износиту мјесту сједи, ко у прстену драги ками. — XVIII.. 205. * * * I У а-врсти номиналне деклинације било је у старом словенском језику три раздела, који су постали по законима гласовпим. Друкчије се мењала реч рива, а друкчије в о д и. Данас је пак аналогијом од три раздела постао један, у ком имамо падежа измешаних из сва три раздела; н. пр.: рт,1кд има у ген. једн.: р м в тј, у дативу јед.: рмвг., у инст. јед.: риоож, у вок. једн.: р исо, а волга има у ген.: водм, дат. : в о д н, инст.: в о д № 1љ, вок.: в о д ге. У српском језику има данас и риба и воља у ген.: рибе, воље, у дат.: риби, вољи, у инстр.: рибом, вољом, у вокат.: рибо, в ољ о, т. ј., у српском језику у овој врсти аналогија је уништила закон гласовни, којом је други раздео (воља) у ген. и дативу надјачао први, а у инстр. и вокативу први раздео надјачао други. Закон гласовни, асимилација, по којој утиче непчани конзонанат на вокал, данас је у српском језику у трећој врсти номиналне деклинације уништен аналогијом, докле у з-врсти тај закон још влада, као: робом, коњем. Данас пак у српском језику и у трећој врсти има још речи, којима се основа свршује на а имају више од два слога, па се покоравају законима гласовним само још у вокативу једнине. Тако баница има вок. једн. банице по законима гласовним као и у старом словенском језику, па тако и богородица: богор о д ице, Је лица : Је лице. Али и оваке Именице почеле су се по аналогији мешати са именицама првбга раздела, те имају неке и по првом разделу вокатив једнине, као заручницо, кукавицо. У »Осману« Гундулићеву нашао сам реч госпоја, која се држи још закона гласовгшх, те се мења у вокативу једнине по другом разделу, као и у старом словенском језику: За добро имај, о госиоје, ако речем, што је истина: свијетло и драго сунце твоје сред тамнице крије тмина. — V., 530. Дјевојчицам, о госиоје,