Стражилово

СТРАЖИЛОВО

Б р. 3.

цар Мурат, чим је пао с војском на поље Косово и с брдатпца једног стао прегледати ђаурску војску, зачудио и препао и чудио се, како и откуда је „проклети" Лазар скупио толику војску — и Нешрија каже, да је у војсци Лазаревој било до пет сготина хиљада момака и то већим делом оклопника, а тројином више, него што је цар Мурат извео на Косово. Г. Панта није тако искрен као Турчин Нешрија, и Ианта нигде не каже, колико се хиљада Срба слегло на Косово и да ли је кнезу Лазару „догало у помоћ војске из Влагаке, Угарске, Арбаније, Бугарске и Немачке у толиком броју, да таквог војинства од оног времена никад више није било", као гато пигае Нешрија на стр. 41. Све је то лукави Панта прећутао и само је нашао за добро споменути, колико је иросторије притисла и прекрилила турска војска на пољу Косову. И ту силу турску, која се слегла на Косово, могао је а и требао је кнез Лазар са каквог повишег места прегледати својим очима, као гато је то по речима летописца Нешрије цар Мурат, чим је стигао на Косово, чинио; но кнез Лазар то не учини, већ чувши — као што наш г. Ианта прича — из уста Милана Топлице, да турска војска није толико силна, колико

Г I А 0 Н 2 К, (Краљевски дар сриској кр. академији у Београду.| На св. Јована, 7. јануара о. г. били су (осим оболелога дра Ј. Паичића) сви академичари, који се налазе у Београду, код Његова Величансгва краља Милана, заштитника српске кр. академије, да му се први пут поклоне као такови. Краља је ноздравио академичар Милан Кујунџић у име председника (Панчића), који је украс науци српској, у име Новаковића у Цариграду), који и у важном државном послу пе сустаје у научноме излету, у име Ненадовића (у Ваљеву), који је жив пример стојицизма, и у име осгалих милих другова. Краљ је примио поздрав и изјавио, како је наредио, да се поред државне помоћи, ујемчене законом, и и з њ егове личне бл агајне издаје академији сваке годиие десет тисућа динара, са жељом, али без икаква ограничења, да се помоћ та употреби нарочито на расветљење Србије, српскога земљишта, српскога духа, српсхих особина. На то најстарији ио годинама академичар Матија Бан изговори благодарност на краљевској потнори у име академије, у име науке и уметности. (Волоњско свеучилиште), најстарија велика школа на свету, славиће у јунију ове године осам сготина година, од како постоји. П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Ориско пародно позориште). Равно два месеца дана провела је дружина народног позоришта овде у нашој среди-

се говори, затшта војводе: „Да ли не би било згодније, да одмах ноћас на Турке нападнемо?" — „То би заиста било добро", одговоре сви, осим великог војводе Вука, који, по речима Негарије, рекне: — „Зашто, госнодару, да плашиш те Турчиће, и шта је то, ако на толико Турака уједанпут ноћу нападнеш?! Сутра ћемо их појединце живе похватати, једне ћемо сапети па продати, а друге поубијати и крв њихову са црном земљом помешати." Ова мисао буде усвојена, да сутра, на Видов дпн, ступе у бој с Турцима, и кнез Лазар позове војводе на господску вечеру, где су „седећи", вели се у нашој староставној књизи, кнежеви и војводе много и много разговарали о издајицама царства, о Андрејашу и другима, а највише о „Балши". На то кнез Лазар, по наговору Вука Бранковића, великог војводе, како га у своме писму назива сам Лазар, устане и назове Обилића издајицом са његовим друговима. Милош плане, рекне цару, да му невера седи до колена, па, по речма турског летописца Нешрије, рекне кнезу: „Ја идем, да убијем турскога цара" и имао је уза се сакривен нож, устнне он и сви се разиђу ." (Наставиће се.)

•*- "■ *л ~4ни. Дошла нам је наиме почетком новембра прошле а оставила нас почетком јануара ове године. Као свагда досад, тако је и овог нута бављење њено овде живо занимало све пријател>е лепе уметности глумачке те се, рекао би човек, за то време живило неким бујнијим, занимљивијим животом. Управа се позоришна савесно трудила, да репертоар што може боље освежи новинама, обзирала се на то, да нам се одличне наше глумачке снаге и овом приликом могу приказати свако са својим умљењем те је тако задужила овдашњу нублику на захвалност. Било је, истина, у почетку и запрека, које су мало кочиле точак, но те се набрзо отклониле и онда је све ушло лепо у колосек те јездило глатким путем. Приказано је свега 37 комада а од тих је било четир нове изворне глуме, и то „Каврга" од уредника овог листа, „Милош у Латинима" од М. П. Шапчанина, „Мој џеп" и „Свекрва" од Мите Калића; даље 8 сасвим нових туђих комада, и то: са немачког : „Пит и Фокс" и „Поклон"; са мађарског: „Црна пега" и „Мехурићи"; са Француског: „Перишонов пут", „Федора", „Пут око земље за осамдесет дана", и „Марија кћи пуковније". Од старије домаће налге работе јавили се ове године на позорници само Мите Поповића „Стеван, последњи крал. босански", и ова три ТриФковићева: „Пола вина пола воде", „Честитам" и „Љубавно писмо"; од туђих старих још из првих времена нашег позоришта подгрејан је био сад „Карло Х1Г. на острву Рујану"; од мало новијих је дошао био на ред неизбежими „Циганин" и „Сеоска лола" и такођер неизбежими „Рат у мирно доба" и „Еј људи, што се не жените!"; од ј ош иовијих, што их дружина даје тек од две три године