Стражилово

64

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 4.

своје домовине, поред невоља, и мука, имаде и таквих лепих момената, и тако јединсгвено карактеристичних црта у догађајима и типовима, да су оне богато врело и благодарна тема приповедачу. Износећи ногодно употребљене моменте, и поједине слике, као и људе са њиховим осећајима и тежњама, све то, поред обичне занимљивости, може да карактерише тако рећи цео један народ. Приповедака биће шеснаест и то: 1) Злослутни сан (већ штампана); 2) На предстражи; 3) Материна клетва (већ штампана); 4) Први пут у борби; 5) Тако је суђено (већ штампана); 6) Командир Јокса; 7) Фатални грудобран; 8) У братовом загрљају (већ штампана'; 9) ПГпијун ; 10) Деснокрилни; 11) У извидници; 12) Резервиста (већ штампана); 13) Стрељани; 14) Неопојан гроб; 15) Заробљеник; 16) Последњи плотун. Књига ће изнети преко 10 штампаних табака, а коштаће овде за нас 75 новчића. г 1им се јави довољно претплатника, даће се у штампу. Књига ће се штампати у онолико ексемплара, колико буде претплатника. Поруџбине без новаца не примају се. Скуил>ачима десета на дар. Новац се шал>е писцу у Београд у Цариградску улицу број 6. — Као што ,,Наше доба" (бр. 1. о. г.) поуздано чује, изаћи ће сад на пролеће иово ирерађено и попуњено издање иародие песме јуначке под насловом „Недељко", коју је спевао Огњеслав У т ј е ш е н о в и ћ О с т р о ж и н с к и. Тај је спев први пут изашао још године 1860. из штампарије јерменског манастира у Бечу. Подмлађенога „Недељка" прочитао је крајем године 1885. у рукопису иреминули песник-владика Никанор Грујић, па је онда Утјешеновићу написао ово писмо: „Прочитао сам један.пут и други пут од краја до краја сав рукопис вашег „Недељка", дивећи се и клањајући се богатству песничких мисли и песничког језика вашега, с којима се не могу успоредити ни најчувенији српски н'и хрватеки песници ни њихови речиици; и било би доиста достојно, да дело изађе на свет и да се чита по свим крајевима народа српског." Но и текст, који је прочитао и благословио покојни владика, испоправл>ан је. У писму, Које Утјешеновић пише уредништву „Браника", (в. „Браник" бр 9. о. г.) вели, да је „и опет лани и ове године којешта бол>е удесио и на много мјеста додавао." Заиста се једва може дочекати, да ирекрасни спев Утјешеновићев угледа света у свом новом руху. — Изашла је и друга и трећа књига Игњатовићеве „Патнице" те је сад цело дело пред неумитним судом читалачке публике. — Мехмед бег Капетановић Љ у б у ш а к, који је тек лане (в. 26 број нашег листа од прошле године, на страни 416.) издао важну књигу „Народно благо", обелоданио је пре неки дан опет латиницом народну песму ,.Бој под Бањом луком године 1737.", како ју је он забележио, и црпећи податке из турске иовести (Вапја1ика ^апћј 11.54), иопунио. 0 М Е 0 И Ц Е. (Славне жене на самрти.) Немац Феодор Вел издао је преклане књигу под насловом „Г)ег В-пћт пп 81:егТзеп. Е1п

ВеИ ^га^ 2иг Ве^еп&е (1ез Тод.ез". У тој књизи прича, како је који славан човек дочекао смрт. Занимљиве су то црте и ми смо ради неке од њих на овом месту да саопштимо читаоцима „Стражилова". Почећемо са женскињама. Да видимо дакле, како је умрла јуначна Францускиња НГарлота Кордејева, о којој је и код нас нре једно триестину годш-1а спевао „трагедију" једну неки Мита Гавриловски. 1. Шарлота Кордејева. Та лепа и јуначна девојана може се само проценити и пресудити, кад се узме у обзир време, кад је извела своје.крвно дело. Одушевљена за све велико и узорито у историји, коју је од детинства особито радо читала, живећи на селу и чисто у крилу природе, остављена много сама себи и својим самораним осећајима, зачео се у младој њеиој души неки јуиачан занос, који је у складу био са духом тадањег времена. Римљани и Грци били су јој идеали. Љубав ју је за неко време од њих отуђила; но кад је драган погинуо у служби отаџбиии, повратила ју је туга за њим још страсније у стари свет. Шарлота је постала родол>упка из очајања. Осамело срце своје ставила је на олтар отаџбине, за коју се из беседа жирондиста уверила, да је у опасности. Барбару, који је у Кајену проповедао мржњу на Септембристе и крвнике чланове конвента, гануо јуједо дна душе, те ју нагонио, да се и она уплете у судбину Француске. Да ту своју лепу Француску спасе, метнула је свој живот на коцку те се латила убилачког ножа. С почетка је мислила да убије Дантона, но најпосле се решила да Марата смакне са света, јер је судила, да су Мара и његово перо највише криви тадашњем стању републике. 12. јулија 1793. дође у Париз, докраде се до Марата па му, после кратког разговора с њим, пројури нож кроз груди. Како је киничар био Мара, тако је и дочекао младо девојче седећи у куици, али се није надао, да ће га ту и смрт затећи. Шарлота није ни покушала да бежи, него се мирно дала ухватити и на смрт осудити. Кад су је преслушавали, чврсто је и постојано изјавила, да је хтела отаџбини да учини услугу с тим, што ће Марата убити. Истражни судац хтеде да ју поплаши па се осече на њу: „А знаш ли, море, да те чека гилотина?" Но она одврати: „Варате се: ја чекам гилотину." 17. ју^ија 1793. у вече око седам часова ступила је весело и поносно на губилипгге. Још кад је џелат одрубљену јој главу показао светини, лебдио је осмејак око њених лепих уста и то тако очигледно, да је сурови џелат мислио, да му се покојница руга, те је лугшо по образу. Наполеон ирви рекао је за Шарлоту Кордејеву и мадаму Роландовицу, да су њих две били једине ваљане делије у странци жирондиста.

А Ф 0 Р И 0 М И, (Источних народа.) Ј >ољо је да те се боје него да те сажаљавају. (М ендани.) Имао ти све унутарње врлине, ако си лоше одевен, сав свет те презире. Ма да је слепи мига, као што веле, паметна животиљица, клоне га се ипак све птице. (С а с к и а - II а н д и т а.)

ОАДРЖАЈ: Дух времена сад је таки! IV.— Језик у Гундулићеву „Осману". (Наставак.) — 0 кневу Лазару. (Наставак.) - Књижевност. Српски „Фауст". „Рибар". Спев Војислава Ј. Илијћа. Приказао Милан Савић. Листак. Љутица Богдан у природи. (Крпеж из природописа.) Од М. К. — Ковчежић. Ленка Хаџићева. (Уз слику )— Гласник.Књижевне белешке. — Смесице. —- Афорисми. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 6 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву ■л прегилата админиетрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРЦСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.