Стражилово
I
СТРАЖИОВО
ВЛА.СНИЕ И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.
БРОЈ 6.
У НОВОМ САДУ 11. ФЕБРУАРА 1888.
ГОД, IV,
ЈЕДНОМ НРИЈАТКЉУ.
■е спуштаЈ се никад — смело главу дижи; уступај ником — хитај, јури, стижи! Разви лака крила своје бујне моћи Не дај својој нади никад изнемоћи! Не престаји мишљу радити и расти Не дај, шале, духу клонути и пасти! И тело нам дани, што за рана стижу, Непрестано крепе и на више дижу. Лети чило у вис, куда жеље теже Само змија гадна у прашину леже; А поносни ор'о високо се диже И облаке саме у висини стиже! Свет се само оном радује и диви, Што узвишен смело на висини живи; И од сунца свет се онда добру нада, Кад високо стоји — не, кад ниско пада. Соколи и гнездо на висини вију Мишеви се само по рупама крију. Високо се диже бор и јела вита, Па и бршљан зелен у висину хита: И за то су вечно зелени и свежи Свеж је свак, што смело у висину тежи.
I
Високе су круне, пуне славе, силе; Високе су горе, где станују виле; Висока је дрква, што уздиже душе Зликовци се само у пећипи гуше. И звоно, што људе у цркву позива, Са висине само звонки глас разлива. Високо су громи и блиставе муње —• Ниско пада само прашина и труње. Јунак се и смрти на ногама нада Слаботиња само на колена пада. Све, што нешто вреди, на више се диже, Само црв по земљи и по праху гмиже. Високо је Олими, где богови седе, Високо су музе, што с њима беседе, Високо је небо, где је творчев престо.И души је врлој на висини место. Само трошио тело испод земље стоји, А узвишен дух се гробнице не боји. Залуд труне тело, кад не труне слава Заслгуа и дело најзад ускрсава.
Не снуштај се никад — смело главу дилш, Не уступај ником — хитај, јури, стижи! Разви лака крила своје бујне моћи Не дај својој нади никад изнемоћи!
Вл. М. Јованови!,.
т ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!
ПРИПОВЕТКА
VI.
нежевић већ неколико дана ради око тога, ;да састави певачко друштво у Брајковцу. Стало га је доста муке, али је успео. Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је
И 3 СРПСКОГА Ж И В О Т А. ПРВИ ДЕО. оберучке. (Да ко ће, ако он не би! Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа"; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив". Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је