Стражилово

Б р. 6.

91

овога глагола с наставком шс долази у старинском облику: вазеће, ст. слов.: кг^дтнге: Соколовић унук царски и везијера Махумета, ким још слове крај угарски цијећ вазећа од Сегета. — IV., 165. Ну у вазећу Цариграда и изгубљењу цркве ове оста име, тер и сада Софија се мечет зове. — XVI., 340. Стоји Дилавер и вапије,

улрашати (ст. слов.: кшрлшитп) Мегго^аге и од овога глагола супстантив упрашање (ст. слов.: Кћпрдшдчни: 1П^вГГО§аМо): На ово дворно уарашан.е од царева поклисара кнез, ки дјелим свуд славан, у ови начин одговара. — XI., 115. Очи с њега час не смеће запањени Али-паша, и не може срцу веће одољети да не уарагиа. — XI., 150.

Иван Франин Гундулнк.

краљевића корећ прико: „вазми љубу ! Ево ти је! Гди је јунаштво тве велико?" —XIX., 335. Тим ко војска ових има, вазам сабље у деснице, погуби их прид вратима од цареве коњушнице. — XIX., 790. * Долази старински глагол упросити, који одговара старом словенском мифоснтн, па онда

Долази глагол лријети, који одговара старом словенском нршдтн, само што је употребљенхрватски облик лрија, место ирије, ради слика у стиху: Страх ме, ако влас тва ирија главу љутој змији плесати, да она хуђа и отровнија куде на те не обрати. — XVII., 255. С овом ћосо Челебија Никопољскијех испод мира краља Шишмана изнаћ ирија, с војском разби, пак затира.— XX., 202.