Стражилово

128

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 8.

ПОЗОРИШТЕ И УМЕТНООТ, (Чајковскн у Нрагу). Од даровитога младог музичара Србина Јована Иванишевића, који свршава музички курс на консерваторију у Златном Прагу, добили смо овај допис, да га саопштимо у „Стражилову" : Петар Илијћ Чајковски јесте први руски комиониста новог доба. Претиостављајући, да ће бити мален број оних поштованих иа и музички образованих читалаца, који ће нешго више о овоме ђенијалном компонисти знати, палазимо да неће бити с горег, ако на овом месту речемо што о овом славном брату из Русије. х 1ајковски се родио 1840. год. у Ворсинској на Уралу, где му је отац био окружни начелник а одакле је доцније премештен у Петроград. Као син одличне породице учио се Петар дома свирци на гласовиру и не иомишљајући у тој младости својој на уметничку стазу. Учио је и свршио правничке науке а по том постаде такође чиновник. Још као иравника вукло га срце за музиком толико, да против воље свог оца 1860. год. напусти службу и оде на консерваторијум Петроградски, те се потпуно посвети музичкој уметности. Управител, консерваторија био је тада А. Рубинштајн; а ирви учитељ Чајковског, који га је тамо обучавао контрапункту као главноме предмету, звао се Зарембо. Свршивгпи после три године консерваторијум буде позван одмах за проФесора теорије инструментације и у оиште композиције на МоскОвском консерваторију, где је остао до године 1879., кад је напустио Москву. Ослободивши се те дужности бацио се искључиво на компоновањо и живи или на имању своје сестре у губернији Кијевској или у Швајцарској и Италији. Чајковски спада међу оие ретке компонисте, који стварају и негују све врсте музичких радова. Но највише је славе стекао радом иа драматичној музици. Оиере Чајковскога јесу: „Војвода" (1869.) Опричник (1874.) „Ковач Вакула" (1876.) „Оњегин" (1879.) „Орлеанка" (1880.) Мазепа (1882.) и „Врачара" (1887.). За „Војводу" изразила се критика даје сувише озбиљна (серијозна), друга и трећа добиле су прве награде. Последње три сматрају се за најбоља дела 1 1ајковскога, од којих је баш последња, „Врачара", 1887. у Петрограду иод уиравом самог компонисте са највећим успехом и изванред ним допадањем изведена. Оркестрална су му дела: 4 симФоније, 2 симфонистичке песме, увертира-Фантазија „Ромео и Јулија", свечана увертира, и марш крунисања. Коморна: 3 квартета и 1 тријо. За гласовир: неколико концерата и многа мања дела. За друге инструменте: 2 концерта за виолину, 1 за вијолину и гласовир. За иевање: Руске несме, 6 двопева и 2 службе. 1-Бегове се композиције одликују мелодичношћу највише на основици народних мотива и хармоничном свежином. У композицијама својим држи се правца такозване руске радикалне школе. <Подробније о овоме види „У1епас" године 1887. почевши од 35. бр.)

Чајковски је дошао у Праг на позив уметничког друштва 12. овог месеца. Дочекан је са овацијама и на сваком кораку од браће Чеха предусретан са највећом љубазношћу и иоштовањем. У почаст његову давана су : једно вече од стране уметничког друштва, друго од стране месне беседе, а треће свечан банкет. Приређена су под његовом уиравом 2 концерта. На оба су свиране искључиво његове композиције. Од ових се одликују и слушаоца очаравају „свечана увертира" и „Ромео и Јулија". За време концерта бурном пљескању и громогласном „слава"! не беше краја. У његовој пратњи дошла су још два уметника: Силоти, племић руски а вештак на гласовиру, и Халир, Чех, виртуоз на виолини. Први се родио 1863. год. и одликује се изврсиом техником, а Халир, рођен 1859., припознат је као уметник, који спада у прву врсту данашњих виолиниста. Путовао је и концертовао тш Русији и Немачкој. Његово вешто, умиљато и пуно осећања извођење тонова упливише очаравајући на слушаоца. Оба уметника свирали су по својој струци најлепша дела Чајковског. У вече 21. о. м. отпутовао је Чајковски са своја два иратиоца иут Париза, где ће такође приредити више концерата. Слава им, а хвала буди браћи Чесима, који умеју ценити и онако дочекати високе уметнике. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Обрадовао нас је пре неколико дана наставак Милићевићева Г1 оме н ика знаменит их љу ди у сриског народа новијега доба. Изашао је наставак тај као XXVII. књига Чупићеве задужбине а ушло је у њ 86 знаменитих људи, међу којима су и ови наши ирипознати умни радници и иначе славни покојници : Јаков Живановић, Герасим Зелић, сликарка З&атарина Ивановићева, Димитрије Исајловић, Ђура Јакшић, Карађорђе, Александар Карађорђ е в и ћ, В у к С т е ф а н о в и ћ - К а р а џ и ћ, Павле Кенгелац, И л и ј а К о л а р а ц, Григорије Лазић. — Још смо лане у 23. броју нашег лисга на страни 367. јавили, да је наш сарадник Дан. А. Живаљевић превео „Војнички живот" Талијанца Де Амичиса, а сад јавл>амо, да је тај превод угледао света у издању књижаре Браће М. Поповића. Уз превод је преводилац додао и леп увод, у којем говори о животу и делима славног писца талијанског. Слика из војничког живота написао је Де Амичис свега 28. Од тих су три (Кармела — Кита цвећа — Рекрут) преведене на наш језик у подлиску „Новог Београдског Дневника" године 1885. У књижици овој пак, коју је издала књижара Браће М. Поповића, иружа Живаљевић у преводу пет слика (У двадесетој години — Летњи марш — Полазак и повратак — Посилни — Кобни дан) а обећаје, да ће превести и с.ве остале, ако српска нублика ових пет пријатељски дочека.

САДРЖАЈ: Јемац. (Наставак.) — Анђелци. Несма од Рајка. — Дух времена сад је таки! VIII.— Први књижевни песници у српскога народа. (Свршетак.) — 0 кнезу Лазару. (Наставак.) — Књижевност. Приповетке Душана Рогића. Оцена и приказ Дан. А. Живаљевића. — Ковчежић. Позориште и уметност. — Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукоииси се шал>у уредништву а претилата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА

ШТАМИАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЖА У Н. САДУ.