Стражилово

130

СТРАЖИЛОВО

Б р . 9.

„Како порез иде?" питам кмета Нику. ,,„Е, народ се у нас опас'о у лику. ,,„Го је камен свуда, шта ће да се ради? ,,„У Липовцу') деже наши виногради! „„Народ, веруј, ћато, није хлеба им'о, „„Позајмице лане од другог је прим'о! ,,„А сад, Богу хвала, биће село сито, „„Родило је грожђе, родило је жито! „„Скупиће се порез, биће пара доста, ,,„Од лањскога, боме, коџа 2 ) јоште осга! ,,„3а пет, за шест дана и њега ћу дићи, „ „ Само, не знам како, с ђурђевским ће ићи? IV. Спустило се вече, неста вреве оне, Тек што чујем како меденице звоне, Или како „биров" виче из свих груди: „Хајд', бре, сутра дођ'те пред судницу, људи! Ал' се Здравко зноји поред грдног плама, Почешће му стоји „пљоска" на уснама. Румени се прасе, кожица му пуцка, И сам „биров" поч'о од жеље да пљуцка. У судници са мном седи: Сибин, Ника, Поп Зарија, Марко, Станимир и Мика; Разговор је тек'о о свачему живо, Не оста на миру ни рујно пециво! Пуна „совра" вина свакојаких фела Има и шилерца, а има и бела, Буклија те грдна чисто себи вуче, Ал' ће, Бого мили, да се слатко суче! До мене је сео неки деда стари, Зна вам, кад су били у нас јаничари; Он се сећ'о живо оних бујних дана, Гледао је, вели, главом— „Лаудана!" Вечерасмо лепо, наздрављат' се поче: — Кмет подиже чашу: Прва теби, оче! И с попом се куцну, а после са свима. „Друга нашем „ћати"! — Е, прима се, прима! V. „Сад ћу да вам причам нешто! — Вели онај деда стари „Жалосне су ово ствари, „Али тешто?... „Чујте само: у том селу, „Где смо сада, Ј ) Липовац; лежи у среву Алексиначком. 2 ) Много, доста.

„Беше млада „Једна цура! Знађах Јелу! „Лепа беше, красна беше, „За њом момци — полудеше! „Неки момак — Ерста с' пис'о, „Лепу Јелу бегендис'о; „Волео је силно, јако. „Дању ј' пев'о, ноћу плак'о! „Али она ■— кучка мала „За другим је — севдисала. „Једног дана изван села, „Сукоби се с Крстом Јела. „Кад је тужни Крста виде, „Он са прста — прстен скиде: „Буди моја, лепа Јело, „Чедо моје, јање бело ! „Немам баште, 1 ) немам н&је, „Њу ми туга убила је! . . . „Пођи за ме, цвете вити, „Јади ће ме уморити!. . . . ,,„Е, бадава ! Чудан ти си! „„Већ при себи јадан ниси! ,,„Ха, ха, ха, ха, као Крсту, „,,Ја на сваком имам прсту! „Тако рече, гром је згоди, „ Јадна мајка, што је роди! „Крста плану: клета да си! . . . „Па дохвати њене власи, „Састави их у — курјуке, „Иа обмота око руке, „К себи ј' врже, „Ханџар трже, — Што га вазда момци носе „Те одреза Јели косе! . . . . „После тога Крсте неста „Из тог места. „Где је? Куд је? Бог би знао! „К'о у море да је пао! . . . „Оста Јела, „Танка, бела, „Дрног ока, румен-лика, ,,Ал' без ■— кика!

„Једне мрачне, бурне ноћи „Хтеде Јела некуд поћи, „А прошло је доста дана „Од грднога од зијана *) Овде у овом округу он,а вову башта!