Стражилово

Б р . 9.

Пре неки дан јавио је г. Манојловић путем посебних огласа, да ће скорим издати нову збирку наших народних и лирских песама у немачком преводу. Ми се овој новој збирци и књизи веома радујемо и жељно је ишчекујемо, а надамо се, да ће је и наш читалачки свет својски пригрлити и проучити, јер држимо, да нам не ће и не сме бити све једно, како нам се и у ком облику наше умно благо и страном свету приказује. Но пре нег што та нова збирка наших песама света угледа, нека нам допусте штовани читаоци листа овог, да им, огледа ради, прикажемо у преводу две три најновије песме, које с благословом преводиочевим овде износимо, те нек по њима досадању и будућу работу његову суде и пресуђују. Ево лепе песме нашег Змаја: Кад се сетим... (Певанија, стр. 22.) \Уепп 1сћ ћчпксп лу Ш ппс ! Аепке Ап сНе КбШе <1етег "\Уап§ - еп, Сапп, тет 8ее1сћеп, ћаћ' к-ћ пшпег: Миг пасћ го^ћет \Ует Уег1ап§еп. Оосћ туспп с 1 с 1 пс 8сћ"\уаг2еп АиЈЈеп 1п <1еп 811111 П11г, 1лећсћеп, коттеп, ЛУкс! ит кетеп Рге18 е1п аис1'гег, А1в (1ег всћлуа1'2е ДУет, ^епоттеп. ТЈпс! аиа Тгаиег, аисћ аин ћлсће, Тг1пке, 81П§е 1сћ ипс1 — \уе1пе, ЛУапке епс1ћсћ ћет, ^апг 1гиикеп: ТћеЛз уоп ћлеће, — ЉеИч уот \Уете. ТЈпс! ат Ееп81;ег (1е1пе МиМег бсћаи!;, ипс! — 1асћећ Шп1егт ТаЛсћеп: „Васће П1сћ1, о §и!е 8ее1е, 8сћи1с1 <1агап 181 пиг с1ет МаДсћеп!"

Г. Манојловић латио се превода дивне и миле песме кнеза црногорског: »Онамо, онамо —.« На овој песми окушали се у преводу више њих. Сећамо се, да смо је читали, али без потписа иреводиочева, у Прашкој »Политици« још 1876. г. Недавно је добисмо у преводу ђорђа пл. ђурковића (19. св. »Ап <1ег зсћопеп Маиеп Нопаи«). Превод је тај »Глас Црногорца« прошле године и оценио. Преводилац признаје и сам, да се на овој песми доста мучио, и ми му потпупо верујемо. Већ и саме почетне речи: »Онамо, онамо«, с којима се свака строфа започиње, задавале су

му љуте муке. У тој су речи три слога, а Немац, да богме, све то може да каже једним слогом: »Бог!«, илинајвише: »Оог1ћт», »Баћш«. Морао се дакле овако помоћи: 1) ог 1, 8а§'1 тап, с1ог1 181 81е, — јешећв с!ег Вег^е, 1)ог1 181 <ће Виг§ 1п Тгиттег §е1е§1, Виг^ 1пе1пе8 Сгагеп, луо пасћ 4ег 8а^е Е1п81еп8 сће Не1с1еп ВаЉвсШа^ §ерЕе§1. Иог1 т11 пип, с1ог(; лујЦ пип Ртгеп 1сћ зсћаиеп, Рпвгеп 181 тет с1осћ! 13ог1 181 тет Нег<1! ХЈгаће Кесћ1е <1аћ1П т1сћ т1'еп, БаШп 21ећеп 1сћ т11 (1ет 8сћ ~и г ег1. Вог1 №111 (1апп, с!ог1 лујћ (1аип 1сћ уоп <1еп Тгиттегп Е1п811§ег Виг^еп ги.&п <1ет Ее1п(1: „Еог! уоп (1ет Нег<1е, е1еп<1е Ре81ћги1! ВасћепЛ <1ег 8егће ћеи1е ег8сћо1п1!" — итд . итд. Који ће од досадањих преводиоца песме ове »палму однети«, то ће пресудити вештаци и стручњаци на пољу овоме, а сам узвишени песник понајбоље. Јога једну. Несма: »Радо иде Србин у војнике« . . . соколила је негдагање граничаре напте; разлегала се и данас се разлеже широм српског света из грла и старог и младог. Овом песмом поред својих осталих песама заузео је иесник прота Васа Живковић угледно место у песничкој књижевности нагаој. И ову је песму врло верно и лепо превео г. Манојловић, те је у пуној мери задовољио песника самог, који је такођер вешгак у преводу. Песма ова може се певати, баш као што се у српском тексту пева, знак, да је преводилац с пуно пажње и вештине при преводу поступао. КатрПиз!, Егеисћ§ 21ећ1 (1ег 8егће аш гит 81геће, Г)ег ]'ћт Вићт ип<1 2е11уег1геЉ ћегеће; 2ећуег1геЉ 181'в Љт: Леп Еетс! ги ја§еп, \Уаћге 1јш 1 : Деп Ее1п<1 аи1 '8 Наир! ии всШа^еп; бсћт^ег! ипс! Ри]л г егс1атр1' 8сћгеск1 Ит П1сћ1 уот гаћеп КатрП 1ћп т'з ЕеИ сће МиИег 1Јп(1 сће Вгаи! ће^ћШеп, Ипс! <1ег §ге18е Уа1ег Мип1ег1 аи! гит 81ге11еп. Уоглуаг^з с 1 пп §1 <1ег 8егћепзоћп пп! 1гоћет МиЉе, Вптег^гипе 2луе1де НаИегп 1ћт ат Ни1е, Егоћћсћ јаисћг! <1ег бегћепаоћп, Оепп (ће Ее1П(1е Шећеп зсћоп!