Стражилово
168
СТРАЖИЛОВО
БР. 11,
наместила мртваца на клупу и села уз њега, па јеца тужно и пролииа горке сузе материнске. У страшну избу самртничку упаде он, који је породицу створио и уништио, пробудио осећања највеће љубави у живом свету и тим осећањима задао смртне ударце. ћеплик је пијан, батрга се, погледа узверено на укочено дете, на мајку, која беше изван себе. И говече, кад га воде на кланицу, па види проливену крв братску, поклане своје ближње, рикне од грозе . . . Стресао се ћеплик, задрхтао је, кад виде смрт последњег свога детета; тражи узрока, тражи кривца, и још је тако подао, па не мож,е да нађе у себи кривице . . . Учини му се, даје жена крива. Учини јој ужасан приговор: — Потукла си ми децу! . . . 0 КНЕЗУ РАСПРАВЉА (Насч Василије Нетровић у Историји Црне Горе од г. 1754. (види Летопис Матице Српске књ. 68. стр. 9.) вели, да се Баоша оженио „прекрасного Мар^ен), дочкого кнлза Лазара"; а митрополит Петар 1. Петровић (Грлица за год. 1835. стр. 56.) оставио је празно место- а Димитрије Милаковић приметиоје, „да неки списатељи уместо Деспине спомињу Мару а неки Јелену. У једном рукопису, преписаном из другог рукописа, који се у Пећској патријаршији храни, читао сам Милеву место Деспине". Сима Милутиновић у Историји Црне Горе стр. 2. зове ју „по устмешема преданшма" Јелена. Јеленом или Јелом у истини се и звала подружије ђурђа Срацимировића, а кћи кнеза Лазара и за ту Јелену каже се у простој повести и у троношком родослову, да се по смрти Милошевој, дакле и по смрти Лазаревој преудала за ђурђа II. Балшића. И пошто је „кнлзг, Милош" већ прије г. 1371. био зет кнеза Лазара, то би његовој удовици год. 1390. морало бити најмање 37. година. И ту удовицу од 37. год. да ће узети себи за љубовцу млади зетски господар, ђурађ Срацимировић ? И та иста Јелена преживела је ђурђа Срацимировића и после је опет пошла за Сандаља Хранића, Патаренца, и великог војеводу русага босанскога. Лепе ми удовице и баш је вредно, што се г. Чеда Мијатовић жив искида, пишући, причајући и једнако препричавајући о тој Јелени, о велеможној госпођи Јели! Но можда ће се ипак наћи когод, који ће заступати оно, што се у троношком родослову каж§, т. ј. да Јелени, кћери кнеза Лазара, није први муж био ђурађ већ Милош. Нек куша. само пре него што се упусти у доказивање, нека помисли, да се ЈеленИј
Она му одговори иогледом, пуним презирања и мржње. Ко зна ток људских ос^ћаја, томе је познато, да се оии мењају један у други. ћеплика спопаде махнито беснило, — учини му се, да треба да освети мртво дете . . . Прилети мајци и стаде је немилице тући. Крај детињег одра разлежу се крици родитеља у борби; тукли се страшно због угаснулог живота детињег, после чије смрти омрзоше једно на друго већма, него што се љубили, кад су некада дали живот том детету. Прискочили људи и разделили мужа и жену, које је и тако природа на веки развела. ћеплик је добио ЛеПгшш ћчлпспв па га стрнаше У ЛуДНИЦу. С пољског превео Рајко. ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц. вак.) кћери кнеза Лазара а удовици ђурђа Срацимировића, односно жени Сандаљевој већ год. 1424. родила ираунука Катарина од Јелене (љубе Степана Вукчића, потоњег Херцега Степана), кћери Балше, сина Јелениног и ђурђевог па ако ијоле уме рачунати, он ће се предомислити и неће кр г вати копља свога за причање сметеног родословца из ХУШ. века. Пошто је дакле кнез Лазар најстарије дете своје, кћер своју Мару, удао за Вука Бранковића, Јелену за ђурђа Срацимировића, господина зетског, Десиину и још једну, којој не знамо имена, за Угрина и за Бугарина, то Милош, који је убио цура Мурата, нема места међу зетови кнеза Лазара или другим речма: Милош тај није био зет кнезу Лазару, а ако је био ожењен он и жена му се звала Вукосава, као што ју Орбин и Лукаревић, а по Орбину Дифрен, Витезовић, Качић, Гајић и Енгел називају, или Даница, као што се у записаној год. 1757. попевкињи зове, или Јелена, као што се у простој оној повести и у неким родословима из XVIII. века пише, — то Вукосава или Даница или Јелена та није била кћи кнеза Лазара, који је имао само иет кћери, и од којих је четир он за живота удао и удомио (и то једну за Вука а другу, трећу и четврту у Зету, у Мачву и у Трново) а пета је после смрти његове дана турском цару Бајазиту. Казивање дакле, да је Милош, који је убио цара Мурата, био зет кнезу Лазару, и да се љуба његова (звала се она како му драго) свадила са најстаријом сестром својом а женом Вука Бранковића и да је због те свађе између сестара дошло до сукоба између зетова кнеза Лазара и т. д. и т. д.; цело казивање