Стражилово

186

Таман рекао: „вечна т' памјат била! „ Путуј, синко, далеки су пути!" Али Милан, биров у сеоцу, Баш на очи смиренога попа, Са оштрицом од сикире грдне Ноче мрца по лицу да цопа! „Шта је ово, да од бога нађеш? „Та из тебе сам сотона вири! Поп повика, а Милан одврати: „То је за то, да се не вампири! 1 )

') У по неким овдашњим селима иостоји овај грозан оби• чај Чим виде, да се мртвац мало „поднадуо 1 ', они га морају да „начну." То је, веле, зато, да се не повампири. У вамиире верују, и од њих се много плаше.

Учитељи, будиоци свести, Свећеници, стубови олтара, Видите ли, шта нам народ ради, Све из свога обичаја стара? Упутите тај невини народ, Речју, делом, нек прене из таме. У н>ему се настанио давно: Мрак, незнање, предрасуде саме! На вама је. Аманет вам дајем: Вудите га из тог мрака клета, Нека и он упоредо ступа ГТо стопама напреднога света!

0 КНЕЗУ ЛАЗАРУ. РАСПРАВЉА И. РУВАГАЦ. (Наставак.)

А кад је Милош прешао и распорио турског цара: да ли пре отпочете битке или „трајућој" битци, или пошто се бој већ свршио? ко да ти одсече и управ каже кад? 1)ег ТоА бићап МигасГа — приметио је Цинкајзен (I. 202.) — т осТег пасћ Лег 8с1|1асћ<; лу1гс1 ет П1е §'апи ад&иИагеп^ег Рипс^ 1п <1ег ;Ц(;егеп озташксћеп Сгс8с1и'сћ <;е ћ1еИ)сп. Сравнивши казивање нашег Константина филосо((»а с казивањем грчкога Дуке и кратког турскога летописа рекао бих, да је Милош извео, што је био наумио, кад се веН отиочела битка и да је Бајазит одлучио битку. Цар Мурат пао је дакле на разбојишту на пољу Косову од руке Србина јунака, војводе Милоша; то сваки Србин зна, то знају и Срби и Турци нити ко о том сумња; и Срби додају још, да је Милош био зет кнезу Лазару, но то већ није истина. Милош није био, али је Вук, син севастократора Бранка Младеновића, господско колено, био зет, најстарији зет кнезу Лазару, и како је Вук био зет кнезу Лазару и с тастом својим слагао се, зато се и у књизи оној, писаној по његовој заповести, у дому светих архистратига Михаила и Раврила, задужбини и гробници цара Степана код Призрена, год. 1387. каже у запису на последњем листу, да се књига та — љетовник ђорђа Амартола — написа при бившем патријарху ћир Ефрему (који је тада пребивао у тој Душановој задужбини), и при тадашњем патријарху ћир -Саиридону у дане кнеза Лазара и вазљубљенога му сина госнодина Вука „содрвжеш,има жеимав!.се срвбскне земле паче же и поморсгае, и тако вђ единвствћ и в г б лобви побћждакнце врагм свое." Тако је било год. 1387., и нремда ни Константин философ, ни Грк Дука и његов талијански преводник, ни Дубровчанин Цревић (Тићего) не помињу Вука нити

кажу, да је на Косову с кнезом Лазарем био зет његов, Вук Бранковић, то ко сме порећи то и казати, да Вук Вранковић, у чијој је области била Приштина и ситнички градови, није био у боју на Косову? Ја не смем, а ти, Србине и српски сине, ако то рећи смеш, просто ти било од мене! Али ја сумњам, да ћеш ти смети или да ћеш хтети порећи то, и на основу том, што најбољи извори ћуте и не спомињу нарочито Вука, да ћеш изрећи ти: да Вук није ни био у боју на Косову. Но то је побочна ствар, али је главно питање то: ко је осим Вука дошао у иомоЛ сриском кнезу Лазару, ко је с кнезом Лазарем и с Вуком ВранковиЛем бојак био, одсудни бој био аротив Турака на иољу Косову? Турци веле, или правије: турски повесници из XVI. века, Нешрије и Садудин, пишу — но ја нећу да иовторавам овде оно, што Нешрије о том прича, и нећу да по Хамеру и Цинкајзну помињем оно, што Садудин казује, из колико народа да се састојала неверничка војска на пољу Косову. Прочитај Хамера и Цинкајзна, и не само текст, већ и оно, што је иод звездицом, крстом и крстовима, па ћеш знати, шта Турци веле о том. ко је све дошао у помоћ кнезу Лазару, да бије бој против Турака за крст часни и слободу златну; а ја ћу међутим да видим и проучим, шта браћа наша Хрвати о том нишу и мудрују ? „ Савезна војска србско-босанска — пише г. Фр. Рачки (Ка<1 III. 92.) — савезна војска србско-босанска под заповједи самога Лазара, дочим је босански одјел предводио Владко ХраниН, а уз њега, како се у неуважену до сада споменику (Аппа1е8 !ого1тепаеа ари<1 Мига1оп: Зспрк. гег. ћаћ XXII. 196.) наводи, бан Иван Хорват војевао — савезна — велим — војска бјеше разређена около Ириштине и т. д."