Стражилово

192

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 12.

УЗ НАШУ ОЛИКУ. У 50. броју „Стражилова" од прошле године на сграни 799. обећали смо нашим поштованим читаоцима, да ћемо се поближе осврнути на живот и рад заслужнога Србина уметника и књижевника Николе Милана. Са драгом душом откупљујемо сад реч своју те приказујући у данашњем броју лик његов, ево хоћемо чатаоце „Стражилова" да упознамо с њим. Опширан животопис и ои,ену рада Миланова донео је Загрепски Србобран" у Марту године 1886., кад је Милан славио двадесетпетгодишњицу свога глумовања. Из „Србобрана" је и „Позориште" прештамиало тај животопис у својем 42. броју од године 1886. а ми ћемо овде у две три само рећи, ко је Милап и као глумац и као писац. Милан се родио у Будиму године 1843.; ту је учио гимнасију а као младић од 18 година ступио је ту први пут на немачку позорницу. После је по разним немачким позорницама глумио, док није године 1875. дошао у Београд, а оданде је идуће године прешао у Загреб, где још и сад делује као признат и омиљен уметник. Од како је у Загребу, написао је за тамошње земаљско казалиште ова дела: „Ветеранац", „Аманда", „Без бркова", „Два Лжшолдовца", „Тврдоглавац" и либрето за оперету под натписом „Афродита". — Драги наш пријатељ, уважени члан нашег српског народног нозоришта М и х ај ил о Димитријевић, млађи пријатељ и поштовач Миланов, на молбу нашу, да нам за лист наш напише своје мишљење о уметничком раду свога старијег друга, овако карактерише Милана као глумца уметника и човека: Као уметник стоји Никола Милан у првоме реду међу свима српским и хрватским уметницима. Његова разностручност у приказивању сведочи, да је Милан потпуно образован и даровит уметник Сада највише приказује струке: бонвивана, и доброћудних стараца; као бонвивану нема му премца код сва три позоришта наша, а као доброћудни старац може се мерити са сваким нашим уметником. Свака и најмања ситница у његовим улогама израђена је и дотерана на вештачки начин, а својом духовитошћу и уметношћу уме дотерати и усавршити и оне ствари, које ее случајно самом писцу омакле. Као редитељ показао је већ толико пута, да у њега има и укуса и разумевања, јер најмање сценичке тешкоће на позорници изводи на лак и прикладан начин. Као учитељ може потпуно бити задовољан са признањем и захвалношћу својих ученика, који већ сад одлична места заузимају на Загрепској позорници. — Никола Милан је и у кући и у животу и друштву Србин душом и срцем. Нредседник је српског црквеног певачког друштва у Загребу, а нема тога Србина глумца, који се у Загребу обратио на Николу Милана, а да је отишао од њега непотпомогнут било материјално, било морално. — Од своје стране желимо честитому Милану: нека га Бог поживи још дуго на корист народу. Иа испунила му се жеља, коју је изразио: „Да ми је још за живота уграбити прилике, да одем у Нови Сад, да се покажем и видим оно јато, из кога сам поникао!" Кадгод дође, добро је дошао!

Г Л А 0 Н И К. (Српска кр. академи.ја у Београду) држада је до сад 10 свечаних скупова, и то шости: 7. Фебр., у којем је читао академик Д. С. Нешић своју свечаиу расправу о Лајбницову ин ф инитезималном рачуну; седми: 14. Фебр., у којем је проФесор Љуба Ковачевић читао своју расправу о Немањи; осми: '21. Фебр., у којем је професор Свет. Вуловић читао своју расправу о Бранку Радичевићу.

— У понедељник 22. Фебр. на дан обновљења српске краљевине имала је академија први годишњи свечани скуп у дворани велике школе. На скупу је замењивао председника Ч. Мијатовић, који је, отворивши <;куп, изјавио жалост, „што на овој првој годишњој свечаној седници својој на председничкој столици не виде онога, без кога ова свечаност не може да буде потпуно свечана и једино с којим би она могла да буде права свечаност, што тешка и дуга болест није дала, да скупу овом председава наш, за науку и отаџбину много заслужни, од свакога и од свију поштовани и уважени и опште љубљени председник др. Јосиф Панчић". На том истом, по реду деветом скупу читао је академик М илан Кујунџић своју ириступну расправу: „О вољи и слободи." По што сад председников заменик, по уобичајеном начину, прогласи Кујунџића за правога члана срп. кр. академије, академик Јован Жујовић, који привремено врши дужност сталнога секретара академије, прочита извештај о раду академииу у првој њеној години. За тим председников заменик прогласи, да је академија изабрала себи за п р а в е чланове ове научннке и кљижевпике ван Србије: фрању Миклошића, Ватрослава Јагића, Валтазар а Богиш и ћ а, Илариона Р у в а р ц а- и сликара Павла Јовановића; за дописне чланове ван Србије: Фрању Рачкога, каноника у Загребу, Спиру Брусину проФесора у Загреб. университету, Петра Будманија, уредника „Рјечника српског или хрватског језика", Ивана Ст. Јастребова, В. Васиљевскога, Т. Устелскога, А. Лескина, проФесора у университету у Јени, Јакова Игњатовића, књижевника у Новом Саду, А. Дворжака, компонисту у Прагу, Јована Живановића, професора у гимнасији у Карловцима, и Миту Петровића, проФесора у препарандији у Сомбору; а из Србије: Ригу Герпгића, министра правде, Стојана Бошковића, члана. државнога савета, С. Лозанића, проФесора у великој школи, Владана Ђорђевића, уредника „Отаџбине", и Лазара К. Лазаревића, новелисту. Тим је затворен тај први годишњи скуп. — На десетом скупу, 13. о. м. читао је академик Љубомир Клерић своју расправу „о компензацији клатна".

Ч И Т У Љ А. У Панчеву је пре иедељу дана умрт-.о један од млађих наших сарадника, честити млади Србин Павле Радојчевић, правник четврте године на Бечком свеучилишту. Био је то даровит, вредан, озбиљан и карактеран младић. Гимназију је учио у Винковцих и Карловцима и ту је положио испит зрелости са одликом. Да је среће те да је био дужег века, био би се зацело дигао међу чувене и виђене синове српског народа. Читаоци нашег листа имали су прилике познати нежну душу покојнога Радојчевића у његовим песмицама, штоихје у „Стражилову" саопштио године 1885., па родољубиво му пламено срце у извештају о прослави Вука и Вишњића лањске године у Бечу од стране „Зоре", којој је покојни Радојчевић као председник стојао на челу; па имали су прилике читаоци „Стражилова" иознати му и леии носматрачки дар у погођеној му слици са села из Срема иод натписом „Наш биров Л>уба". Штета и опет штета, што га тако млада а тако вољна и позвана умна радника мораде нестати са света. Са болом у души праштамо се са младим вредним прегаоцем те му на растанку вапијемо: Лака ти црна земља и вечан ти био спомен!

САДРЖАЈ : Циганче. Несма од Војислава. — Дух времена сад је таки! (Наставак.) — Милој браћи око стола,. Несма Јована Симеоновића-Чокића. — Забављачица. (Наставак.) — По селима. Од Љубинка. — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Бранич српскога језика Ковчежић. Уз нашу слику. (Никола Милан.) — Гласник. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожић«-. у Београду.

СРИСКА ЈЛТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.