Стражилово

Б р . 12.

СТРАЖИЛОВО

191

позит, докле нај са својим компаративом стоји под сталним заједничким акцентом у сваком облику, као: најмлађи, најмлађега, најмлађему, најмлађим, најмлађем и т. д., што је јасан знак, да је нај са својим компаративом недовршен композит. А кад је недовршен композит, онда се не може друкчије писати него заједно, као што се пише и наглух, накрив, натруо. Има у српском језику речца ире, која са придевом у позитиву чипи ту исту службу као нај са компаративом, н. п. ирекрасан, ирелеи, иреисиодњи тДтш. Па тако је и у српско-словенском језику: нрћблаи, орИтш, пр '1 ',богат1 ,Н1» с1М88шш8, пр4болии тахтив. Хоће ли коме пасти на памет, да пише ире одвојено од адјектива. Ја мислим, да не ће, јер је сваком јасно, да је ирелеи, иреисиодњи недовршен композит. А кад ирелеи са најлеиши испоредимо, онда се можемо запитати, за што у најлеиши да нај одвајамо од леиши, а у ирелеи ире од леи да не одвајамо, кад је очевидно да ире са леи ту исту чини службу што нај са леаши? Пре са леи стоји под сталним заједничким акцентом п р е л е п, исто тако као и нај са леиши: најлепши, те по томе кад је арелеи недовршен композит, онда је и најлеиши недовршен комнозит и треба да се пише заједно као и ирелеи. Осим тога нлн се пише и у старом словенском заједно са својим придевом, као: илннлуе, нднкдште, нлндтлгг,. Писало се и у старом српском језику заједно: нанвеке, наибрг.же, наимлађи, наивећго печатв (вид. Дан. речн.). Писало се нај и пише и данас и у српском језику заједно, јер се осећало, да нај са компаративом чини недовршен композит. Бугари и Словенци пишу нај заједно, као што се види из Миклошићевих дела. 1 ) Чеси пишу пеј састављено са компаративом: пејвПпеЈ81, пејв1 ;аг81, пејкгабпејм, пејзуе^јејм. 2 ) Као што је у српском нај са компаративом недовршен композит, тако је и код других Словена, који имају то нај. Кад је, дакле, у старом слов. језику, у српскословенском, српском и у другим словенским језицима то нај са компаративом недовршен композит, онда је јасно, да се нај мора писати заједно. Можда ће ко год запитати, за што сам о овој ствари толико развео, кад није о том говор, треба ли у опће нај од компаратива растављати. Ја не бих о овој ствари толико развео, да није преда мном Кјеешк ћгтаЉзко^а 111 8грвко§а је21ка, што га издаје ) Ј. Шуман у 81оуеп8кој 81оушс1 иа згеДпје бо1е пише час састављено, час растављено. 2 ) Вид. Вбћппбсће 8сћи1§татша1з1к ^иг (1еи1з8сће М1ие1 зсћи1еп ип^ ^ећгегћИ^ип^бапз^акеп уоп Јозе^ МазаНк.

југославенска ака<1ет1ја, а обрађује II. Будмани. Покојни ђуро Даничић иисао је нај састављено с компаративом у Кјесшки, а носле смрти његове настављачи Кјеетка, г. Ваљавац и Будмани, у 5. свеску писали су такође састављено. У 6. свеску пише г. Будмани, који је п])имио обрађивање Кјесш'ка сам, састављено нај са компаративом. У 7. свеску пише и састављено и растављено, а у 8. и 9. свеску увек расгављено. Ја мислим, да није потребно ово примерима потврђивати. Ко хоће да се увери, нека отвори ове свеске Кје&нка, на ће се уверити о овом. Ми би имали приметити, да је г. Будмани требао пре, него што је почео обрађивање Кјебшка, обележити с разлозима све оне тачке, којима се удаљио од ђ. Даничића, да и ми други знамо, на чему смо. Да је г. Будмани обележио све тачке, којима се удаљује од ђ. Даничића, онда би ваљда у 5. б. и 7. свеску дошло нај са компаративом растављено и тако би се боље пазило и конзеквентно би ушло растављање нај од компаратива у све свеске, а, друго, изнели би се и разлози, из којих би се видело, за што да се пише растављено. Из овога, што сам рекао, видеће сваки, за што смо ово питање у оиће покренули. Како га не би покренули, кад видимо, да се растављено нај од компаратива пише у Кјебшки, на који су упрте свију нас очи. Али и кад се буду кад год изнели разлози, за што се у Кјесшки пише нај растављено од компаратива, мислим, да не ће бити хако снажни, да ће нас убедити о овом. Грдна је штета само, што нам пије Даничић где које питање оставио разложено оиако, како је он знао разложити. ЈПто се тиче овога питања, ја мислим, да су Даничићу били ти исти разлози пред очима, које сам и ја напред споменуо. Из споменутих, дакле, разлога мислим, да се нај треба са компаративом заједно писати, и само нас онда приморавају закони нашега језика, да једно од другога растављамо, кад се компаратив почиње са ј. Да је Даничић писао компаратив са нај састављено, може се сваки уверити, који отвори ма коју његову књигу. А да је пред компаративом, који почиње са ј нај растављао, то можда није сваком упало у очи, за то ћу споменути неколико нримера о овом, н. п. Кад умире безбожник, пропада надање, и нај јаче уздање пропада. (Приче Соломунове 11. 7.); Лав, нај јачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким. (Приче Солом. 30. 30.) Ја мислим, да ово правило и са изузетком боље одговара својству срнскога језика, него оно правило, које би гласило, да се нај од компаратива у опће раставља, кад значи суперлатив.