Стражилово

190

СТРАЖИЛОВО

БР. 12.

ваља писати са нај заједно, а не растављено. Али други могу можда то нај у суперлативу и друкчије схватити. Да сам ночео о овом мислити, покренуо ме сам Вук, који је иначе писао нај са комнаративом састављено. Он у сиом „српском рјечнику" од год. 1818. вели на стр. 46: „Кад се сравнителноме степену дода спријед нчј, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији, бољи, најбољи и т. д. Може бити да би ово нај требало писати само за себе: нај богатији, нај бољи и т. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи." У" истом речиику вели Вук код речи нај, да значи та реч шп (ит с1еп 8ирег1а1 ;1У ии 1)Ц(1еп), најбољи, ат ћебЂеп, (1ег Вез^е, тахгте, зирег отпез." Овде нише Вук нај бољи растављено. Али у „српском рјечнику" од год. 1852. пише нај с компаративом састављено и у опће писао је нај увек с компаративом састављено. Вук је, дакле, по свој прилици схваћао додније суперлатив коо недовршен композит, за то је и писао нај са компаративом заједно. Да видимо, шта значи то нај? Копитар у Клочеву Глаголити вели: УИеШгфге ћаес нај раг(леи1а па1а ех нади (зирга), и1; а<1ео наискорће »11; ^иав! кирга сШив, аи1 §егт. ат (1. е. ап с1ет) 8сћпе11в1;еп (стр. 58.). Шлајхер вели о овоме у Еогтеп1ећге с1ег Кп-сћепзћтвећеп бргаеће сгр. 180. ово: Корпаг ипс! 8сћаГапк 1е.11;еп ез уоп с!ег ргаер. надЂ вирег аћ, тш вссћ (1а(1игсћ етрћећћ, Лавв аисћ (Ие ргаер. аре т аћпћсћег {ипсИои ег8ећеп1(; ; 1геЈНсћ ]«(: пиг еш глуећег 1а11 етев ћгииуесћаек (I •М1 и П1 сћ(; ћскапп4. Миклошпћ у Уег§'1е1сћеп(1е 81аттћМип§81ећге <1ег н1аУ18сћеп 8ргасћеп на стр. 359. вели о овоме: Оћ сћш ииг в1;е1§егип§ уеглуеп(1е1;е па, \\'оШг јеМ теЈв! пај, пп туев4еп <1ез паћ аргасћ^еНе1ев паг сћ 1. па %е, ии1; с!ег раг1;1к1 па 1(1еп1;18сћ 181;, 181; 2\уе1&1ћа1'1;. Али при свем том, кад се узме на ум, да у новом словенском језику долази и на место нај, као намлајши, а и у руском језику долази на кад кад и за суперлатив, као: наиервшп а11егег81е, настаршш аНсгаћеа^ег, онда се може узети, да се нај развило из на, од куда је ностало и над. Али можда ће ко год казати: Вило како му драго, долазило нај од на, из које1'а се и над развило, или не, свакако наше нај одговара немачкоме ат, латинскоме тах1те, рускоме самми, н. п. ат ћеа1;еп, ат асћпеНа^еп, тах1те 1(1опеи8, самш\ богатђт челов'\\кз. Кад се узме на ум, да се у свима овим језицима ат, тахппе, самии пишу одвојено од адјектива, онда можемо се запитати, за што не би и ми писали ■своје нај одвојено од адјектива, тим пре што је већ Даничић завео, да се пише нај јаснији одвојено. А кад се може писати нај јаснији одвојено, онда конзеквенција иште, да и све друге суперлативе тако

пишемо, као нај леаши. Можда ће ко помислити, кад се нај леиши испореди са ат ћеМеп, онда не мора бити нај леаши недовршеи композит, ма да леиши стоји са нај под једним заједничким акцентом, као н. п. и предлог са својим супстантивом што стоји под заједничким акцентом, па ипак несу недовршени композити, нити се нишу заједно н. п. Д^нав, н^ Дунав, од Дунава; Б.^дПм, у Будим, пз БудВма; З&мун, у Земун, из Земуна; војска, на вбјску; Митровица, ћз Митровице, у Митровицу, у Митровици. Могу, дакле, други рећи: И ови предлози стоје са овим суистантивима под заједничким акцентом, па ипак их не пишемо заједно, нити мислимо, да сачињавају са својим супстантивима недовршен композит. Ја мислим, да су ови докази привидни. Кад се ова ствар добро узме на око, онда мислим, да се не може наше нај са нем. ат, лат. шахппе, руск. самни испоредити. У овим језицима је очевидно, да аш, шахлпе, самни не сачињава са својим адјективом недовршен композит, докле у српском језику не може се нај са својим компаративом друкчије схватити, него као недовршен композит. Ја га бар не могу друкчије схватити. Друго је нешто ат ћеа1;еп, тахппе 1(1опеи8, самни богатни, а друго је наше најмлађи. Онамо видимо, да су ат, тахгте, самни према својим адјективима самосталне речи и да се не могу заједно писати, докле напротив у српском језику нај и нема самосталнога облика у овом значењу, него се појављује само у заједници са комиаративом, да покажу суперлатив. Ми смо мало час видели, да се управо и не зна, шта је то нај ; и ми знамо за нај само, кад је у заједници са компаративом под заједничким акцентом, да значи суперлатив. Нај значи нешто само онда, кад је у заједници са компаративом, а аш, тахте, самни имају значење и као самосталне речи. Нај, дакле, са компаративом сачињава недовршен композит. То се види по сталном заједничком акценту: млад, мл&ђВ, најмлађи. Што смо пак споменули, да и предлози са својим супстантивима стоје кад кад под заједничким акцентом, то се не може испоредити са недовршеним комнозитима. Предлог кад кад стоји са својим супстантивом нод заједничким акцентом, али не под сталним заједничким акцентом, за то се и предлог са својим супстантивом и не може схватити као недовршен композит, н. п. каже се 3 6 м у н, у 3 е м у н, а овамо опет у Земуну, вбјска, н4 вбјску, а овамо опет на вбјсци, и што супстантив са својим предлогом стоји само у одређеном падежу, а не може с њиме остати кроз све падеже, које има супстантив. Дакле, види се, да предлог са својим супстантивом не стоји под сталним заједничким акцентом, за то са својим супстантивом и не чини недовршен ком-