Стражилово

Б Р. 12.

СТРАЖИЛОВО

189

дошли српском кнезу Лазару и Србима, кад је цар Мурат заузевши Тракију и у Адријаноиољу утврдивши столицу своју, потукао краља Вукашина и брата му деспота Угљешу и покоривши српску и бугарску господу у Маћедонији и грчке цареве и бугарскога цара у Трнову и заузевши већ Средац и град Ниш пошао са силном војском на њих, да их сасвим пода се стави, — кад, велим, ни Хрвати ни

па, <11 УаПасМа, (!' АПзаша, (Н Во$с1ата, (11 Ро1ота е (И Воћетха, 81 соПе^егапо соп ^агаго Ргепс1ре (Н 8егуј.а а иише по иаводу Циикајзеиовом Садудин на стр. 142. И Цинкајзен нримећује: „Ро1еп ип(1 Воћтеп пепп*. 8еа<1е(1(1т-\\ г аћг8сће1пПсћ апз^а^ (1ег Негге§;оута." Немац тај не зна, да г. 1389. није било Херцеговине.

БРАНИЧ ПИШЕ ЈОВАН Ниј. — Госп. М. В. Веселиновић у свом органу „Српство", бр. 4., год. 1888., вели, да је некад питао Даничића, за што се не пише нај одвојено од компаратива, па му је Даничић на то одговорио овако: „Такав је склон и значај речи у српском језику, те се природно и уобичајило, да се у нас не раздваја; али код придева, који се почињу са ј, ваља одвојено писати, јер би једно ј морало отпасти, кад би се уједно писало. И ја сам мишљења, да се одвојено пише нај испред придева, који се с ј почињу." Али при свем том вели г. Веселиновић на крају свога чланка овако: „Молио бих знаоце српскога језика, да ову ствар потврде или изнесу противно мишљење, те да се не дешавају више препирке и да се једном подједпако пише, а не тројако као сада: нај јаснији, најјаснији и најаснији." Ја мислим, да се може новести реч не само о оваким компаративима, који почињу са ј, да ли треба нај одвојено писати од њих, кад значе суперлатив, него и у опће да ли треба нај одвајати од компаратива, кад значе суперлатив, или не. Даничић је спајао нај са компаративом, а одвојено је писао нај само онда, кад придев почиње са ј као: нај јаснији. Али може ко казати: кад се може писати нај јаснији одвојено, за што се не би могло писати онда и код свију суперлатива то нај одвојено, као: нај млађи, нај леиши. Може ко казати: или ваља код свију суперлатива нај састављено писати са придевом или одвојено од придева и, да богме, да би се онда, кад се нај пише састављено, морало писати суперлатив од јасан са једно ј, т. ј. најаснији. Али мени се чини, да се у говору чују оба ј у нај јаснији, за то их оба ваља и писати. А кад се оба напишу, онда се мора нај од јаснији раставити, јер

Угри ни Бугари ни Арбанаси насу дошли, а тешко да су и могли доћи Србима у помоћ, да ко се онда осим кнеза Лазара и Вука Бранковића борио на Косову с Турци за крст часни и слободу златну? Кажу и пишу, да је босански краљ, који се писао краљ Србљем и Босни, Стефан Твртко, онај краљ Твртко, који је оно писмо писао Трогирцима и ком је онај Флорентинац у име општине флорентинске одговорио онако на друго писмо, које је краљ Твртко и у Флоренцију послао био, — одговорио и честитао краљу победу одржану над Турцима дне 15. јуна 1389., — кажу и пишу, велим, да је тај краљ послао кнезу Лазару у помоћ свога великога војводу Влатка ВуковиЛа са 20.000 војске. (Наставиће се.( ШГА ЈЕЗИКА. ЖИВАНОВИЋ. кад би били састављени, онда би морало једно ј испасти по закону гласовном у српском језику. А кад би писали најаснији, онда мислим, да то не би било онако, како у истини по изговору гласи, за то ће бити најбоље писати нај јаснији. А ко пише нау јаснији, а овамо најлеиши, томе се може опет пребацити, да је инконзеквентан. Треба ли, дакле, нај одвојено писати од компаратива, кад значе суперлатив, или састављено ? Ја мислим, да се може по науци боље бранити оно мишљење, по коме се ваља писати нај с компаративом састављено, и то за то, што ја, н. п. најмлађг^ схваћам као недовршен композит, као што га схваћа Миклошић и као што га је морао схваћати и Даничић. А кад га као недовршен композит схватимо, као што се тако и мора схватити, онда се мора нај са компаративом заједно писати, као што се речи у опће у недовршеним композитима морају заједно писати, као: наглух, накрив, натруо. Речи натлух, накрив, натруо јесу сложене речи, те се пишу заједно, јер стоје у заједници под једним акцентом: наглух, накрив, натруо, а кад су без на, онда имају свој други акценат: глух, крОв, труо. Тако исто и мај, кад је сложен са компаративом, стоји с њиме у заједници под једним акцентом, т. ј. нај са компаративом ваља изговорити као једну реч. На пример позитив млад Јласи с акцентом млад, компаратив мл&ђи, а суперлатив н а ј м л а ђ и. Компаратив м л а ђ и, кад се спојио са нај, изгубио је свој акценат и ступио је под заједнички акцеиат речи нај, те гласи најмлађп. Најмлађи ваља, дакле, изговорити као једну реч, јер има један заједнички акценат. Кад, дакле, схватимо суперлатив као недовршен композит, као што су натлух, накрив, натруо, онда га