Стражилово

204

СТРАЖИЛОВО

Б р. 13.

ни „миле шуре кнежеве, девет браћа, девет Југовића", ни „пашенога кнезкевога, силна Страхињ-бана" ни другове Милошеве, лепога Ивана Косанчића или од Косајнице, и високога Милана Топлицу или Топличанина, — кога место старога Југа да посади кнез Лазар с десне стране, и ко место Југовића да „запреми оба крила господскога стола Лазарева". И шта ће Милош без Милана и Ивана и бановић-Страхиње? И опет Милош — сам и саморан и не зет кнезу Лазару! И хоће ли смети поменути тај, који у правој повести усприча о вечери кнежевој, да је баш Вук, господин и зет кнезу Лазару, опао Милоша, незета кнежевога и не свога пашенога, у кнеза и нотворио га неверством, и т. д. и т. д. ? Нека дакле слепи гуслари иевају уз гусле и прости казивачи нека иричају без гусала о вечери кнежевој и нека у причама и песмама помињу и Југа и Југовиће и Милана и Ивана и бановића Страхињу; и нека учеии песмотворци и стихотворци: Мушицки и Стерије и Живковићи и надаље оилакују „матер беде вечеру кнежеву" и у кантатама јасно и гласно спомињу те исте, но будући српски историк, којега је задатак сасвим други, него што је гуслара, певача, песника и опевача и нарикача, нека се устегне и не да срцу на вољу, и пишући повест о боју на Косову нека не слуша ни на те песме и приче ни на оне по тим песмама и причама удешене приповести, већ нека питаи испита, шта се у првим и најстаријим те најбољим изворима и повесним споменицима о том каже и како се то, што се у разним изворима каже, међу собом слаже. Кога смо дакле нашли под шатором кнеза Лазара у очи Видова дне и ко ће сутра дан уз кнеза Лазара изаћи у бој и борити се с Турци ? Нашли см-о и наћи ћемо: 1. Вука Вранковића, који је са собом повео најстаријег сина свога, младога Гргура, унука кнеза Лазара. 2. Војводу босанскога Влатка Вуковића. 3. Мусића Стефана, нећака Лазарева. У листини Лазаревој од 9. јан. 1387. писаној у славном граду господства му у Крушевцу, помиње се осим логотета му Ненада Штар жуиан, челник Михо и ћефалија Гоислав; а у хрисовуљи госпође Јевђеније и синова јој кнеза Стефана и Вука писаној у Новом брду год. 1395. спомињу се: војвода Никола, чије иодружије Видослапу госпођа Јевђенија (кнегиња Милица) назива својом сродницом: војвода Михаил, војвода Новак; Дука властелин, Југа и Богдан Радујевић. — Константин философ (Гл. Х1Л1. 266.) спомиње, да се између оних могућника, којеје кнез Лазар из начела иокорио под ноге своје, око г.

1397. нашло одметника, који се не хтедоше покоравати кнезу Стефану, и као такве поименце иомиње Николу Зоића и Новака Велоцрковића или Велоцрквића (од Веле Дркве, потоње Куршумлије), те на основу том можемо узети, да је у боју на Косову био и војвода Никола (Зојић) Острвички и војвода Новак од Беле Цркве, па и онај војвода Михаиљ, који се у листини од год. 1395. спомиње као приложник, биће онај исти Михаил, којег и Копстантин философ на истој страни помиње као благородног и верног кнезу Стефану, иже и ш, очи обр'1;те се нанв клевештоуштимг, и ковв ввздвижоуштимв. А шта је и где је онај велики војвода Димитрије, којега Рајић (III. 31.) а по Рајићу Енгел (III. 340.) и Божидар Петрановић (Далм. Магазин за 1839. стр. 85.) приликом освојења града или тврђе Заркиве или Ц-рквишта (ТгегкоуЉа) на бугарској граници пред битку Косовску помињу? Што се прво тога Црквишта Рајићева тиче, то знај, српски сине, да је то садашњи твој Пирот, који су Турци прозвали 8агког (е^епШсћ 8ећегко1) а Рајић од тога турскога имена направио Црквиште. Рајић је нашао у Левенклављевој мусулманској историји место, које у немачком преводу гласи: „Е"пп ћа<; цпЈап^ Б оуог (т. ј. пред битку Косовску) с!ег АИ1>ансћа, с1а ег луИег с1еп 1ш1^ап8сћеп БЧш^еп 8азШСП08 (Шишман) <1еп Кпе§ Шћг1е, хгп1;ег апс1егеп 81е,Ш:п Ш1с1 бсШбззегп (Јег баатетвсћеп ГапсксћаЛ аисћ ете §ећг 1еа1:е ппс! ћоће Виг§', 8агкме ^егшшк, егоћег!. В1езеЊе ЕеаШп^ ипс! 8сћ1ов8 \гаг ап <1еп СггепЉеп с1ег ГапЉсћаЛеп Еагап ип4 базтепов %е1е§еп, ип<1 лтагс! Љгпеп ћег уош ветовб ћејЕеа^*;, ћт^епги 1а§8 аи!' етет Вег§\ Еа тегк1е аћег Гагаги8 Везро!, л\пе §го88еи УогЉеП ег Лигсћ етпеттип^ едпев 8о1сћеп ап (1еп Ггоп11ег §е1о§епеп 8сћ1о88ев ег1ап§еп ^игс!, ипс! с1аг§е§еп аисћ, -те §;го88е8 8сћас1 с1агаи88 Леп зетеп тбсћ! ии§ејри§1 лтег^еп, <1а еа сНе Тигкеп 111 и-ет СгетгаК луигЛеп ћећаћеп. Веглте^еп ег БеГоћ1еп, е8 воћ <1ег о1»ап^еге§1; Бете1;ии8 тИ; етет Кпе§8Уо1ск ЛаМп 81сћ Бе^ећсп; тћт аисћ аи1ег1е^(;, <Не Виг§ 8агк1уе с1еп Т(п-кеп ги еп121ећеп, <1игсћ луа8 Ш11;1;е1 ип<1 уге^ ег кипЉ ип<1 тбсћ!. Вге8ег Ђете1пш ћеИ, егп ћегогвсће 81егк ипА Ми(ћ, гоп ш1сћегп ()еиад1 геагА, <1ана ег ш (пг гЛе1 (атепсН Мапп пИ р11ег/1е ш [огсМеп, хсепп ег пиг ете дегтде Ап&аМ 1еи1 ћег а/сћ ћеН. Г)ег\\'едеп ^етеШег 1)етпе(гт.ч 81с;ћ §'егиа1;, ги Ко88 аи%етасћ1; ипс! 181; тИ; етет аиаег1евеп Наи&и аик <1ет §ап1;2еп Ка^ег <1ег Сћп81;еп уд! 8агк1уе апкоттеп. — ДУагЛ ако Лав 8сћ1о88 8агк1уе <1ет Оете1;по ег§'ећеп ип<1 ет^егаитр!" а што се ту даље о судбини тога градића Иирота ирича, и како је кнез Лазар послао и оправио у помоћ свога зета Вука са 20 хиљада војске, то нека