Стражилово

Б Р. 13.

СТРАЖИЛОВО

207

поћи. Меценат је радо јео меса од ћушета, а Петроније вели, да су на части Трималховој донели на сто меса од коринћапске ћушади. Аристотеле вели, да су најбољи магарци у Еииру, а најгори у Рети и Аркадији. Боје су били по-

највише сиве, ал било их је и белих, риђастих. па и шараца. Хтео сам још коју да кажем и о мазгама, но како ми је знано, да је мазга отменијега рода, не бих хтео да је увредим, већ то остављам за други пут. м. к.

Ј Садгд) ^11111'Л Ш ^

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. РЈТКО НЕСНШНТВО .У СРНСКОЈ К1ВИЖЕВН0СТИ. Настављамо ову рубрику са „Матицом", која је нод уредништвом А. Хаџића излазњда овде у Новом Саду четир и по године (од Јануара 1866. до Јунија 1870.) 1866. год.: Увелак (из П у ш к и н а), превео Ј. Ј. стр. 59. 1867.: Идем ли ноћом . .. (Н. Н е к р а с о в), превео Ј. Ј. стр. 77. —- Полтава, од А л е к с а н д р а П у ш к и н а (одломак), не стоји, ко је превео, стр. 583. — Баћушков. Из „Характеристике руских песника", коју је написао А. Н у к ум е н к о; превео Г. М. М а т и ћ, стр. 619. 1868. : 1869.: Сужан. Од Лермонтова. Превео Б. (?) стр. 428. — Дан пре. Приповетка И. С. Тургењева. С рускога превела М. I е б е д е в а, стр. 294. 316. 341. 365. 381. 405. 428. 451. 474. 500. 525. 546. 570. 596. 619. — Верни невољник. Приповетка из руског живота (од ?), превео С. ?) стр. 563. 586. — Нојети. Из Д м. И. П и с а р е в а. Превео Ст. Н., стр. 92. 1870.: Кармељук. Приповетка из русинског живота, од Марка В о в ч к а. Превео Н. (?) стр. 146. 177. 203. 226. 249. — Дневник залишна човека. Наиисао И. Т у р г е њ е в. С руског ** (?), стр. 267. 290. 315. 337. 361. 385. 409. Ђаволска посла. Приповетка Н. В. Г о г о љ а. Превео с руског Л. К. 1а з., стр. 330. 355. Овом приликом исправљамо погрешку у 11. броју од ове године под овом рубриком на страни 174., где стоји, да је приповетку гроФа Л. Н. Толстога под натписом „Срећа у браку" превео и А. Хаџић, а треба да стоји, да је превод те приповетке, који је издала књижара Браће М. Поповића године 1877. као трећу свеску „Библиотеке за женски свет", превод Саве Петровића. — Као прву књигу збирке под натписом „У з е м љ и, где но лимун рађа" издала је ово дана књижара Браће М. Поповића четир новеле Немца Павла Хајза у преводу уредника овог листа. Поменута се књижара латила, да изда у збирци све новеле Хајзове из талијанског живота, које је уредник овог листа иревео. Збирка је прорачунана на три књиге, јер има свега тринаест тих новела. У прву су књигу ушле, ио реду, којим су преведене, ове четир: „Везиља Тревижанка", „Царица у Спинети", „Анина" и „Беатриче". Прве три су у преводу први иут изашле у „Јавору" 1877. а последња у истом листу године 1878. — Ђуро Т. Перовић са Цетиња намеран је да изда у збирди све своје досадашње песме. Књига ће изнети до пет штампаних табака а натпис ће јој бити Херцеговка. — 172. свеска Народне библијотеке Браће Јовановића доноси почетак романа из времена Хрисга Спаситеља иод

натписом „Бен X у р", који је изашао у исти мах у енглеском и немачгсом оригиналу. Писац тог романа је А. В а л а с, а за народну је библијотеку роман тај преведен с немачког. — ЈеФта У гричић у Београду превео је приповетку Всеволода Гаршина под натиисом „II о к р а ј л е ш ин е" и издао је превод у засебној књижици. Исти преводилац јавља, да ће у његову преводу изаћи и друга Гаршинова приповетка: „Крвави зна к". Позива дал»е на претплату на свој превод романа Достој евскога под натписом „3 л о ч и н и казна". Тај ће превод излазити у свескама: свега ће бити осам свезака а свеске ће једна за другом излазити у размаку од петнаест до двадесет дана. Осим тога превео је Угричић и Достојевскога „Б е д н е људе", који су пре кратког времена изашли већ у српском иреводу Ј ована Максимовића а издањем Браће Јовановића у Панчеву. Угричић јавља, да се његов превод у велике већ штампа и да ће га српска публика за двадесет дана имати у рукама. Исто су тако у преводу Угричићеву дати већ у штампу и Достојевскога „Записници из мртве кућ е", од којих смо ми два три одломка (Излазак из заточења. Нова познанства. — Петров. — Божић у прогонству) донели у нашем листу лањске и ове године у преводу Јована Максимовића. Најпосле је Угричић превео још и с пољског приповетку Луцијана Семенског под натписом „В о д ен и ч а р к а" те ће и тај иревод дати скоро у штампу. — Учитељ Б(лагоје) Т. Н(едић) у Београду прикупио је за младеж и издао Збирку одабраних народних умотворина, иесама, прича, поеловица, загонетака, здравица и басни народних са неколико Доситијевих. На спољашњем натпису, на корицах, стоји I. а то је знак, да ће се та збирка наставити. 0 М Е 0 И Д Е, (Славпе жене на самрти.) 5. Шарлота Стиглицовица. Особена та и духовита Немица жртвовала се за свога мужа са истим иројизмом са којим се Римљанин Курције негда на коњу стропоштао у провалу, да спасе своју отаџбину. Шарлота се родила 18. јунија 1806., брижно је била однегована и васпитана па се удала за млада песника, који је много обећавао, за песника, који јој је некако као мираз у кућу донео славу. Мирта се обавила око ловора; али баш по сред најбујнијег клијања закржљави ловор; поспадаше са њега цветови и лишће, сокови му усануше. Хајнрих Стиглиц, чији се дар рано развио, преценио је себе те је своју песничку снагу у првом залету премашио. Кад је ваљало да испуни наде, што их је побудио првим својим ступањем на књижевно поље, већ му је геније био изнурен. За пљескањем пријатеља му, за одобравањем Гетовим, које га је храбрило и одушевљавало, дође умор, осећај литерарне немоћи. З&хтеви, које је