Стражилово

220

СТРАЖИЛОВО

Б р. 14.

иначе веродостојни грчки историк, то гато говори, да је глас тај о невјерству Бранковића или Пладића, којег он Трагос Провић (?) називље, лажан био, случајно или нарочито од Турака изнешен, чим он то осведочава? И то и тако пита Божидар Петрановић у ноти а горе у тексту већ је поправио он поменутога Грка и лепо написао: „Влатковић преправљао се, да на Турке опет насрне [Хам. (по Јо. Дуки) стр. 410.] ве ^ Ј е јуриш на дугамана зап >ведао, кад ал' на једанпут пукне глас по воинству, да је Вук Бранковић с порученом њему војском одбјегао, кнеза и Србље оставивши." И сад питам ја тебе, српски сине — млад си, неук си, али ипак расудити можент и ти, те зато те и позивам, да сам себи одговориш: да ли је смео покојни Божидар Петрановић Дукиног (јер и Хамер је, па је и он мислио, да је оно повест Грка Дуке) Драгослава ПробиЛа или ГТрибића заменити Вуком БранковиЛем или Пладићем? Но шта ћеш? Та и Божидар је тада, кад је то рекао и написао, био јогп млад — али и тада и после, кад је старији био и сасвим остарио, био је и остао је прави и истинити родољуб, каквих данас мало има у твом роду и народу, Србине брате и српски сине! — те му опрости, па буди ти бар одјако опрезнији и праведнији. Божидару опрости, али пе праштај ни Гачком (в. Ка<1 III. 92.) нити В. Клајићу (Гоуев! Вовпе, стр. 180.) До краја XVI. века или до Орбинп и ЛукаревиИа нико не рече и не написа, да је Вук Бранковић невера и издајица па откуд да ти Дубровчани у почетку XVII. века знају, да је Вук био тај несретник. Знам ја, да су Дубровчани данас скочили у дени, али некад, — некада на пример угарски Матија није много држао и много давао за гласове из Дубровника па је једном и исмејао оне, који су полагали нешто на те гласове, који се ширили по широком свету из Дубровника. Па шта вели тај Дубровчанип? Дед да чујемо и тога Латинина Орбина! Пошто је поменуо, како је краљ Твртко послао у помоћ кнезу Лазару војску своју са војводом Влатком Вуковићем, и како је тај Влатко с мало својих избегао из баталије, која је била 15. Јуна 1389. на Косову, продужује на стр. 319. даље: „Ма Уик Вгапкоујсћ ^епего с1е1 Соп1;е Гакаго 81 ®а1уо соп ШЛа 1а виа §еп!е. ВпрегоеКе е§'Н (соте а1сит сЧсопо ) ћатеуа {гаМ;а(;о 8е§ге1атеп1;е соп Атига1е рег 1гасНге (соте д'т [есе) П зцо восего, рег ћаУег1е 11 вио вШо. ОпЛе с1оро 1а зиа тогк; гев1о 8]§поге сГ ипа раг!е (П Ка881а, е! 1' аНга ћеББе МШета то§'Не (Н Гаиаго 0011 (1ие 8ио1 Н§'ПиоН, сће Ги 81е1'апо е ^ик". А други опај Дубровачки Латинин ЈасоНш Ге1п

Гиссап пише на стр. 68.: „I/ аппо 1389. Мига1, ге 4е' ТигсМ, репе!го 111 еатро сН Меги1а, сће 1 Те<1е8с1н сНатапо Ат8е1уе1с1., §К ТЈпдаг1 Кт^отегеи, е! Н ТигсН1 С о 880 уо , сће 81§'п1Нса Сатро сН оееће, е! а11а пуе с1е! Ните 8Нтга гирре, е! аттаго Гагаго Соп1е (Н 8егУ1а, 1гап<1епв,о1о Уић Вгапсотсћ $ио депего." А кад Орбин и Лукаревић то кажу, онда се унапред може знати, да ће тако пгго и Француз Дифрен, наравно по њима написати: „Уикиа уего Вгапкоуј12Ш8 — чита се у гл. V. §. 5. (стр. 67. Шупсит у. е! п.) — ргоеНо а<1 Са$80г>гат, ипа сит восего тГсгИиТ, е! еит тајоп сорјагит ра,г1е аезе 1псо1ит18 Леишш гесерт!, ћаис! Љб ^ие бизртстопе оесикј сит АтигаЉо расИ тЛај Уе1, ^ио етз сег!е 1)епеУо1епНат 8ГГ>1 сопсШаге!, и! аосеп аН^иап(1о ргоутгаав, Тигсогит КгКиз 8и1з81(Но, 1ПУа(1еге1; дио <1 8осего с1етит ех!тс1о рег!ес11, ро110п 8егу1ае раг!е оссира!а." Сад да ти кажем, Србине, шта твој Гајић каже, како он аргументује и на чијој је он страни. Гајић је већ унапред и пре но што ће отпочети повест о боју на Косову, отпевао тропар, рекавши, да зверовидни Амурат не би одвећ опасан био кнезу Лазару „а1це небБ1 домашнее несогласје и худш сов'ћти тгћкихЂ велможг ЛазаревнхЂ, предателство и изм г ћна злобнаго Волка Бранковича не воспомогло турскому Султану (III. 46.) — и у следећем §. 6-ом: „Злобу глубоку вђ сердцћ своемт> носл Амурата, отмстити восхот!; кровт, лгодеи своихђ , между коимт. временемЂ Волкђ Бранковичв, новни Јуда, таино совГтцалсл сђ Амуратомт. предати ему Лазарл и царство подђ т'11мђ уговоромЂ, лко да всћмт. штатомт> тестл своего Лазарл по смерти его возобладаета по свид±телству всбхг о томђ ттишутцих'1. Аукторовт. (Матр. на стр. 252. Дуфр. на стр. 67. §. 5. гл. V. и Патла Вттезовича на. стр. 110.) кром!; Бранковича, которни хитро премолчеваетт. главн4ишук> погр&шку предковт. своихђ ". (III. 47.). А описујући само сраженије вели Гајић : „Благоспот4ш,ествова убо Сербскому оружш пт,астте сђ начала, ненџтдно бо ссћкав)н;е Турки кђ совершеннМ поб , 1;д , ћ сп1;шаху, и могли бн оиуго получити храбростш своего, аш,е бн Милошт. имг преплтствтл не учинилг, безт. сов'Ета Лазарева и знашл Амурата убивши. Обаче и сте ненрешттствовало бм Христтанскому оружтго, атце не бн Волкт. Бранковичт. давно вт> сердц^ сокрнваемуго изм^пу тогда вх д'1;ло произвел г т> 6 нлђ : онђ бо, но свид1',телс г тву 1сторжа Орбша, сђ царемЂ ЛазаремЂ тжуггћ на Косовскои сђ Турками воин!; н г 1;кое времл находилсл; егда же ко сраженш приуготовилисл и началасл битва, тогда онђ вшцшуго частв, и тугожде избраннаго воинства Лазарева, подђ управлентемЂ его бвтвшего, взлвђ со собого дома изб г ћглЂ. Согласно