Стражилово

222

СТРАЖИЛОВО

и тако ће по свој прилици морати оставити и протопопијат и парохију; за то Вас молим нокорно, да бисте Њ. Ексцеленцији за мене руку пољубили и ово Им казали и од мене Их замолили, да би учинили милост и препоручили Г. владици Мутибарићу, да пе би на мјесто поменутога прота кога другога поставио до попа Вука Поповића. Истина да је поменути Вук млад човјек, али Њ. Ексцеленција знаду, да је, по способности и по владању своме, послије Дубровачкога" прота Николајевића први свештеник у епархији Далматинској; а има сиромах пуну кућу ситне Мислим да му прото није пријатељ, али ће Г. Мути прије послушати нрепоруку Њ. Ексцеленције нег протово. Жао ми је што ове јесени не дођосте и Ви амо, да се разговоримо које о чему у нашој књижевности! Шта бисте Ви рекли за, н. п., нашим и нашијем, и нашима и нашијема; наших и нашијех и нашије? У Граматици то све ваља споменути као добро и правилно; али како бисте Ви писали, кад бисте хтјели да Вам у једној књизи буде једнако. Или се Вама чини обичније идах (јидаше, идаху) или иђах (иђаше, иђахгј); једах (једаше, једаху) или јеђах (јеђаше, јеђаху) ? Да ли примисте Ви прољетос 33 егземилара III. књиге Српскијех народнијех пјесама? Ноздравите ми Г. Каћанскога и Г. Нака, а и остале пријатеље, за које знате да ће им поздрав мој бити мио. Желим Вам да божиће и остале Христове празнике у здрављу дочекате и весело проведете, и да их тако много љета дочекујете и ироводите. Молим Вас, да бисте ми на ово писмо одгово-

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. РЈХКО НЕСНШНТВО У СРНСКОЈ ШПКЕВНОСТН. Позиву нашем у 11. броју „Стражилова" на заједнички рад око прикуи-љања свега, што ее превело са осталих словенских језика на наш, одазвао се до сад само А л е к с а нд а р Љ. Митровић, осмошколац гимназиста у Котору. Н>ему су дошла до руке два течаја хрватскога забавног и поучног листа „№еуепа", који је уређивао Јос. Праус и у који је писао и наш покојни Ђ. Рајковић. Митровић је из та два течаја повадио све, што је са словенских језика преведено на српски а ми ћемо овде саопштити само што је с руског преведено. И нама су при руци баш та два -течаја трећи (1854.) и четврти (1855.) — „х^еуепа" и то из библијотеке покојног Ђорђа Рајковића, коју је оставио Новосадској великој гимназији. Ево, шта све има с руског преведено у та два течаја „Хеуепа":

рили побрзо, чему још напријед радујући се и истинито Вас поштујући остајем у 1>ечу 14. (26.) дек. 1846. Ваш покорни слуга Вук Стеф. КараџиЛ. II. Пречасни и многоиоштовани Тосиодиие! Гади једнога књижевног посла, којим се сад забављам, требало би ми знати: 1) Колико у тој (сад већ Вашој) епархији има људи нашега закона. Ако у конзисторији до сад већ нема, колико их има у коме мјесту по именце, молим Вас да бисте се постарали дознати и јавити ми, колико их има барем по варошима, н. п. у Карловцу, Огулину, Оточцу и т. д. По оваким мјестима ја бих жељео да се назначи (макар од ирилике, ако се управо не може дознати) и колико има људи другога закона (и кога) и каким језиком говоре. 2) Ако би се могло дознати, у којим мјестима те епархије има Чакаваца, гдје живе сами, гдје ли су помијешани с нашима или с кекавцима, и колико их гдје од прилике има. Што се од овога свега ту у конзисторији до сад још не зна, оно бисте Ви могли најлакше дознати прегсо прота. Надајући се да ћете Ви ову моју молбу, колико се узможе, радо испунити, с истиним поштовањем остајем у Бечу 30. Априлија 1859. Ваш покорни слуга Вук Стеф. КараџиИ. На дну писма чита се ово: „Господину Архимандриту Никанору Груићу". Тада је Грујић био митрополитски мандатар у Нлашком. Рука је Даничићева, а потпис Вуков.

1854.: Васћмзагајбк] уо<Зотећ. (Песма.) Превео из II ушкина И. Трнски. II. 24., III. 30. — 2ар18. (Песма.) Превео из Пушкина Трнски. У. 81. — РпеУосП 12 Ри8к1па. 0(1 Ј. Т. Стуас1а1кутг. АпсЗјео. ХЈЈ1. 655. — Во^. Рпеуо<1 СгГаушоуе ос!е ос1Ј. Т. (Уз превод је доле додан и оригинал ћирилицом а осим тога је и уредништво пропратило иревод лепом белешком о тој оди и о генијалном јој песнику, који је на другом месту сам за ту своју оду рекао, да је њом себи подигао диван и вечан споменик, који не ће време нигда порушити, докол']'. Славановт. род вселенна будетт, чтитт..) 1855.: 2гт8ка уесег, Ро Р н 8 к 1 п и ргеуео. Ј. К. Т. Тагаз Ви1ј1>а. Рг1роу1е81 12 зкагогивтзко^ Ггро^а ос1 №ко1е &о^о1,ја. гизко^а ргеуео №ко1а Вед;оУ1С. ХРМП. 751. Х1ЛХ. 767., I,. 783., 1Л. 799., 1Л1. 815. (Та је Гогољева приповетка још једаред преведена; изашла је наиме ћирилицом у засебној књизи у Београду године 1876. у преводу Милована Глишића.)