Стражилово

286

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 18.

п е г а", коју наши глумци сви од реда, што су забављени у њој, приказују складно и лепо. Чики је пажљиво пратио приказ а приказивачи су прегли били свом снагом и свим умењем, да се у што лепшој светлости прикажу чувеном страном писцу. IIа и успели су. Драгиња Ружићка, која стару Кездијевицу може бројати међу најбоље своје партије, умела је непосредношћу своје игре а особито оним изразом бола, који је њеном гласу тако својствен, измамити сузе на очи аутору комада. Чикија није могао доста да је се нахвали. Исто је тако био задовољан и са игром С. Вујићке, Ј. Добриновићке, 3. Милојевићке, Милке Максимовићеве, *М. Димитријевића, Добриновића, Миљковића, Милојевића, Лукића и осталих. У програму је било још, да Чикија види и чисто српски комад, те је за ту цел био одређен Л а з е Костића „М а к е и м Ц р и о ј е в и ћ", али Чикији аису допустили послови, да дуже остане те је тако трећи дан Ускрса пре подне отпутовао горе у Будимпешту понесавши са собом пријатну успомену на српско народно позориште. У захвалу за нажњу, која му је указана од стране уираве нашег позоришта а и у признање, да је наше позориште кадро одговорити свим строгим захтевима ваљана иозоришта, допустио је Чикија једаред за свагда, да се сваки његов комад и без питања сме превести на наш језик и на нашој позорници приказати. (Нов комад из народног живота) Веља М. Миљков и ћ, вредни редитељ у народном нашем позоришту, написао је комад из буњевачког народног живота. Комаду је натпис „Б у њ е в к а" а даваће се први пут у Суботици сад у недељу 8. о. м. Музику за „Буњевку" сложио је Фрања-Гал, који је нама Новосађанима познат још са беседе приликом изложбе женских ручних радова године 1884. (Оиере на српском језику.) Чигамо у Будимпештанском „Српском Дневнику" : У Београду се саставља српско дилетантско друштво, које ће изучавати и на српском језику приказивати опере. Цел овог дилетантског друштва биће врло племенита, јер не само да ће друштво изучавати уметиичку песму и свирку, но ће давати прилике, да се и наш свет позна са правом уметничком свирком и песмом, а осим тога друштво све приходе од својих представа намерава уступити нашем народном позоришту. (Овде не разумемо „Српскога Дневника", шта мисли под тим „нашим народним" ; је ли то краљевско народно позориште Београдско или је овосграно народно позориште? У.), коме ће овака иомоћ врло добро доћи. Ради се на преводима врло лепих опера (ваљда либрета оперних? У.). Први покушај учиниће се са лепом и лаком (да ли батп одиста и лаком ? У.). опером Мартом од Флотова; за тим ће се давати ове три Вердијеве: Троваторе, Травијата, Риголето, па онда и друге. Чланови овог друштва саставиће се искључиво из чиновничког и трговачког сталежа а требаће до с-тотину певача и певачица.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Изашла је 153. књигаЛетописа Матице Српске (свеска ирва за годину 1888.'. У свесци је тој започета расправа професора Васе Вујића под натписом: Стара и нова психологија; исто је тако вапочета и Грађа за ђоографију Црне Горе, коју је прибрао Живко Драговић; настављен је Шекспиров „Хамлет" у преводу Лазе Костића. Од говора у свечаним седницама књижевног одељеља Матице Срнске овде је на ред дошао говор, што је у славу дру Јовану Суботићу о светом Сави 1887. говорио А. Хаџић. Настављено је носле тога онет љеко-

лико народних игара, које је прибрао проф. Мојо М едић (овдс је: „Шабац лабац", „Р&јоле", „Ширвоње", „Али нали", „Кбјерма", „Ерббречке", „Штипалица", „Мачкаи мига", „Ћебета"). У „Књижевносги" је оцена Мише Димитријевића на књигу Руса II. А. Лаврова „11етр% П. Петровичт. 1Н-,гони>, владмка черногорскш и его литературнал дћнтел!.ностб ", (та је оцена изашла и у „Бранику" у лиску бројева 39., 40., 41. и 42. У „Гласнику из српског и словенског света" има књижевно-биограФска црта Саве Петровића: Александар Сергијевић Пушкин. У „Чигуљи" оплакује Н. 1а. Вукићевић славнога покојника дра Ђорђа Натошевића. Из ваписника књижевног одбора и одељења 1887. годипе извађене су и овде. саопштене овеоцене: дра Илије Огњановића и дра Милана Јовановића Ватута на дело Мите Петровића: „Начела, по којима се оцењује, и начин, како се набавља и испитује пијаћа вода", и оцена уредника овог листа на драмолет Љубомира Петровића Љубинка под натписом „Суђаје". — Иван Рабар, гимназиски проФесор у Осеку, јавља, да је са дозволом пишчевом с талијанског па хрватски превео дело П. Г. Молментија „Повест Венеције у животу приватном" и позива на нретплату. Књига ће изнети до 30 табака а цена ће јој бити 1 Фор. 60 новчића. Ч И Т У Љ А, |Ј§!М 1Ш111« I УМИРОВЉЕНИ УПРАВИТЕЉ СРПСКЕ ВЕЛ. ГИМНАЗИЈЕ 1 У Ј^АРИОВЦИХ. У прошли четвртак 28. Априла о. г. у вече испустио је душу многогодијшби заслужни управитељ гимназије Карловачке Јован II а н т е л и ћ, који се пуних четрдесет година својски бринуо за васпитање и наставу српске омладине те му многи и многи чувен и виђен Србин има да захвали добар део свога знања. Покојни је Пантелић био опште љубљена и уважена личност, а шта је и колико је радио као наставник и књижевник, ево нека нам каже његов достојни наследник, садашњи уважени управитељ српеке гимназије у Карловцих, Отеван I а з и ћ, који је свом бившем учитељу и садругу на опелу изговорио беседу те у њој изнео врлине и заслуге покојног Пантелића. Добротом поштованога госп. управитеља ево саопштавамо његову беседу у 'целини. Она гласи : Многопоштовани слушаоци! Није ми данас ни глас, ни доба, ни расположење удесно, да ступим на ово свето место иред тако многобројну и многоуважену публику као говориик; али се тврдо уздам, да ће разборитост ваша лако уви_ дети, да управ мене, као иокојниковог бившег ученика, за тим колегу и насљедника у управитељском звању, оданост и захвалност према неумрлом покојнику, на ову свету и говорничку трибину позива, да се са својим учитељем, својим управитељем и колегом, са својим патроном у име своје и у име проФесора гимназије Карлавачке, који покојнику венац свеже љубави и поштовања на одар положише, са неколико захвалних речи опростим, те с тога се надам, да ваша увиђавност говору моме неће замерити. Премда су смртни случајеви међу нама врло чести, са