Стражилово

Б р . 19.

СТРАЖИЛОВО

301

и већих дела, али и већи број противнаравствених дела, а где је мања, нити ће бити одвећ великих дела нити рђавих. У народу са већом еволуцијом истичу се више поједина индивидуа. било у добром било у злом смислу и одмичу се од уображеиог средишта. Развијенија еволуција показаће се у народа, где је индустрија већа, где је литераран и политички покрет већи, где је живот већ тако разноврстан, да сваки тренут гони појединца на самосталније мишљење и делање Ово истицање појединих индивидуа и њихових разлика од других показује се у свачему: на лицу, ношњи и разним обичајима. Оваким расматрањем излази пам са свим друкче живот наравствени у Србији. Што у оном делу Србије, који граничи на 'Гурску, најнеобразованију земљу у Јевропи, нема никаква злочина, то је знак, да тамо постоји и слаба етичка еволуција. Живот тамо мора да је одвећ монотон, т. ј. да не показује никаква У Карловцима.

покрета ни на ком од поменутих поља, на за то не показује ничега изванреднога ни у добром нити у злом погледу. Закон, дакле, нема ту да стаје на пут великим страстима, па нема шта ни да казни, — па ни да се забележи. А на оном другом крају Србије. којим граничи са Аустроугарском, живот већ није монотон, ту видимо са писменошћу да доспева и литераран покрет дубље у народ, ту нолитика налази више пријатеља, ту је и већи сваковрстан саобраћај са људима, живот је ту бујнији. па избацује и више дела злих, али ваља да и добрих. Етичка еволуција спашава од екстраваганција Русовљевих и других њему подобних и даје одмах други вид штатистици, и каже, кад и како-морална штатистика може говорити о наравствености једнога дела или читавога народа. Оно нам јасно говори, да има и природног наравсгвеног наиретка, — од кога, управо, и цео културни напредак зависи. Ст. П.

КЕМИЈА ЗА ПОСЛЕДМХ БЕДЕСЕТ ГОДИНА. ГОВОР X. Е. РОСКО Ј А НРИ ОТВАРАЊУ „БРИТАНСКОГ ДРУШТВА" У МЕНЧЕСТРУ. (Наставак.)

Још године 1829. доказивао је Деберајнер , да има одређених група од стихија, па се особине стихија у групи јако слажу. Ово је доцније раширио и утврдио Дима. Нама је познато, на пример, како су слични елементи клор, бром и јод у једној групи, но кемиске и физикалне особине једне стихије постепено превлађују исте особине у друге стихије. Да наведемо најважнију њихову карактеристику : атомна тежина бромова средина је међу атомном тежином клора и јода. Међу тим оваке групе по троје, изгледало је, нису ни у каквој свези међу собом а још мање са многим осталим стихијама, које тих особина нису показивале. Тако је трајало до године 1863., кад је Њуленд ствар у нешто расветлио, доказавши много више сродства међу групама. Сад смо први пут погледали у то, у каквој су вези стихије међу собом; но као и иначе новине, није ни ова стекла признања, које је доиста заслужила. Енглеској нрипада слава, што је нрво потла тим путем али се ова идеја усавршила у Немачкој и у Русији. Немачка се држи, преко Љтара Мајера, као што обично чини, строго познатих ствари а Русија, преко Меиђељева, истражује и не бави се само стварима већ доказанима него хоће и да прориче. Ови кемичари, уз које треба споменути још и Кариелиј«, слажу се у томе,

да сведу све стихије у правилан ред па да тако пронађу перијодично понављање аналогних кемиских и физикалних особина и онда да даду томе ређању име „перијодичан систем стихија". Да бих вам јасно преставио ову мало замршену ствар, допустите ми, да се послужим једнакошћу једном. Замислите себи читав низ људских породица, тако француску, којој је отац Дима, даље енглеску са оцем Њулендом, па немачку, породицу Лотара Мајера, и на послетку руску са Менђељевим на челу. Узмите сад, да су имена ових кемичара нагшсана по реду, како су наведена. Под сваким именом написаћемо сада име очево а под тим опет име дедино па прамдедино и тако даље. Сад ћемо написати поред сваког имена број, који каже, колико је протекло година од рођења онога лица. Тако ћемо наћи, да ови бројеви редовно расту за неки нов број а то је онај број, који нам каже, колико је у средњу руку живела генерација она, и тај број је исти скоро код свију породица. Упоредимо ли године самих кемичара, наћи ћемо неке разлике, али је она малена, кад се упореди са временом, које је протекло од рођења ма којега њихова претка. Сваки индивидуум у овом реду приказује кемичан елеменат, и као што се свака породица разликује у неким и неким ства-