Стражилово

Б р . 19.

303

Ово мишљење о развијању стихија још више потврђује и оно, што се виђа у спектрима осталих авезда стајаћица. Познато нам је, да нам од њих неке сијају белом светлошћу, друге опет црвеном, треће плавом и тако даље. и, са спектроскопом у руци, показали су испитиваоци, а особито Хвгенс, да су све ове звезде различита састава. Беле звезде, којима је Сиријус на челу, показују много простији спектрум него наранџасте и црвене; спектра ових црвених звезда више изгледају као спектра стихијанеметала и кемиских спојева него као спектра метала. Отуд изводе, да се у белим звездама, које држе за најтонлије, ове наше земне стихије међусобно одлучиле а на хладнијим звездама, понајпре на црвеним, имаде још и спојева. Но ни у белим звездама немамо батп никаква доказа, да се земни атом разделио; ми дознајемо, да хидрогенов атом такав, каквог га знамо, издржи неповређен ону грозно високу температуру на тим звездама, а оне су, као што доказују, много иута топлије од нашега сунца. Кад скупимо све ово, не можемо се нимало чудити, што кемичар на земљи, кад нема доказа са неба, који су неприкосновени, држи и даље, да су стихије непроменљиве и сталне, рецимо бар за сада или бар док не дођу нови докази. Испитујући другим путем дошао је Крукс (Кгоокз) до чудних закључака о питању, да ли се могу стихије делити и цепати. Својом познатом експериментаторском вештином изређао је многе и нове појаве те тако показао, да светлост од фосфоресценције, која се добија од неких кемиских спојева, кад се електрицитети спајају у празном простору, такођер има неких карактеристичних линија. Крукс је узео

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Вука Стеф. Караџи1.а вече у Златном Прагу). У 16. броју нашег листа о. г. јавили смо нрограм Карауићевог вечера, које је 18. априла приредило чешко друштво „Славија" у Прагу, а сад нас један пријатељ оданде извештава, да се том приликом скупило млого одлична света чешког и славенског, који је себи великих заслуга стекао по Славенство. Осим тога било је ту депутација из разних друштава: руског ,,Кружека", бугарске „Сеђанке", словачког „Ђетвана" и т. д. Забаву је отворио председник „Славије" поздравивши са неколико топлих речи госте, а наиме чланове „Шумадије", као репрезентанте оног народа, чији се најзаслужннји књижевник сад прославл>а. За тим су певачи отпевали „смесу српских песама" од Товачевског ; после тога узе реч г. Худец*) *) Худец се јако интересује за наше ствари, па је и многи леп цветак из наше књижевности пресадио у чешку. Ту скоро превео је Лазаревићева „Вертера".

материју, за коју су кемичари држали, да је једноставна и проста, узео је земљани метал тако звани итријум, па је из њега разним путем оделио више тела, која су имала сасвим друга спектра у фосфоресценцији а кад им се спектра испитивала у јакој топлоти обичним спектроскописањем, изгледало је као да је све једна и иста материја. Другога критеријума, којим се може доказати, да су тела ова иста, а то је атомна тежина, још се Крукс није латио. Да би ове чудне појаве протумачио, наводи иснитач два мишљења: тела, која дају разна спектра у фосфоресценцији, јесу разни елементарни саставни делови материје под именом итријум; или, пошто она дају исти спектрум у ватри, преставља он, да Далтнов атом може бити састављен, те иде и даље па додаје, да ови састављени атоми нису потпуно истога састава и исте тежине, али је међу њима тако мало разлике, да ју до данас нисмо могли опазити ни најосетљивијим справама осим фосфоресценцијом у празном простору. Уз ова два тумачења додаје Марињак (Магј^пас), саоиштавајући Круксове резултате, још и треће. Пошто је Крукс сам рекао, да се таки покаже друкчији фосфоресценц-спектрум, ако и најмање има другог каквог тела, то доказује Марањак, да је могло за време хиљаду одељивања, која су учињена а још се није ова разлика јасно ухватила, случајно бити страних материја или да их је већ било у првобитној материји те их се у разним одељеним гомилицама у различитој мери накупило, а да ли их има, даде се само једним јединим путем показати а то је пут, којим су и нађени. Које је од ових тумачења право, казаће доцније испитивање. (Наставиће се.)

„о животу и значају Вука" ; било је то милина слушати, како је Худец згодно описао и карактерисао Вука чешкој и славенској публици. Спустио се он у Вуково место рођења, нацртао Вука још малог малечког, споменуо, како и од кога је научио ерицати, како се у Карловцима и лицеју учио, како је дошао у Беч, па се гу упознао са млогим знатним књижевницима, како је себи подигао трајан спомен скупивши народне умотворине и издавши на свет речник свој и т. д. У кратко: показао је, како се из оне сиромашне колибице од оног малише Вука неуморним трудом развио наш великан. При свршетку говора нагласио је важност рада Вукова по српско-хрватску књижевност и изразио жељу, да би Вук био она планета, у којој би се требале концентрисати раштркане зраке српске и хрватске. — Наш млади музичар Јован Иванишевић је дао, те се тог вечера певале две нове његове композиције: „Кажи ми кажи —" и „Сећ.аш ли се —". Прваје више севдалински изведена, а друга је пуна сентименталних