Стражилово

БР. 20.

317

стати. Сваку кемиску операцију прати само промена у материји и промена у енергији. И опет је Џаул, који је доказао овај принцип и у другом правцу, он је рекао: кад се развије електрична енергија кемиском променом каквом, троши се кемиска енергија. Енергија је по Максвелу све оно, што је кадро и способно извести какавгод рад и рад тај управо и мења облик систему, снага пак противи се томе. Кемиска енергија мења облик у молекулима. Због тога, као што вели Максвел, „можемо, ако тачно знамо, како се мења потенцијална енергија система неког са обликом, прорећи свако могуће кретање система под утицајем спољних снага, разуме се, ако смо у стању извести тешке рачуне. Термокемија бави се тиме, како се даду термичним методима мерити нромене у енергији, како се даље т;> доводи у свезу са кемиским променама, како се одређује привлачење атома и молекула, а чему је зато име кемиско сродство, и како да се тим путем реши основни проблем кемискога знања. Па колико се приближило модерно испитивање решењу овога најтежега проблема? Какав одговор можемо дати на питање: колике су снаге, које раде у кемиским променама? Какви су закони, по којима се владају ове снаге? Норед свију најновијих испитивања и резултата, а особито поред знаменитих радо.ва данског научењака Томзена (Тћотаеп), морамо још признати, да, по Максвелу, врло мало можемо предсказати. Термокемија је, допустити морамо, још у повоју, али је дете, које здраво и снажно расти, које ће по свој прилици у свету створити што ваљано, које ће бити на дику и понос своме рођеном оцу а исто тако на дику и понос и онима, који су га у прве дане тако брижљиво чували и неговали. У другом правцу, наиме у правцу електричне кемије, чини ми се, да ће ново истраживање потамнити резултате, који су добивени испитивањем топлих појава. Споменут је већ Фарадејев рад, како спроводе кемиске материје, о том је после наставио Колрауш те прешао и на чисте материје. Доказано је, да је отпор у потпуно чистој води врло мален, а чим се успе само мало киселине, као сирћетне или бутерне, повећа се баш доста. Па још даље. По томе, кад се одреди, како спроводи вода, ако се помеша са овим киселинама, можемо знати, како се изделили водини молекули на обе киселине. Пре поделе мора бити неке промене у положају међу молекулима, тако дакле можемо дознати, како се крећу молекули у течносги и колико је то кретање. Тако се нашло, да кемиски карактер течнога тела више утиче на кретање молекула него физикалан карактер. Видели смо, да уз кемиску промену долази увек молекуларно кретање, а да је тако, још

нам више доказује, што чисте и непомешане материје немају нимало кемискога утицаја. Тако чиста и без воде клороводонична киселина не утиче никако на креч, а чим осети само влагу, нагло наступа кемиска промена; и других примера могли би навести. Ако помислимо, да ови чисти, без воде, спојеви, не проводе, долазимо до закључка, да ностоји велика унутрашња веза међу кемиском енергијом и тиме, како они спроводе електричну струју. Не морамо овде стати, јер има начина, како се даде наћи кемиско сродство, кад се одреди спровађање. Доиста је већ доказано, да се сирћетни етар (етил етар сирћетне киселине, С 2 Н 3 0. ОС 2 Н 6 ), раствара са свим по томе, колико су кадре струју спроводити течности, које употребимо. Тако пространа. испитивања у новим и плодним пределима, која су нас, чини се, довела у ближи додир са молекуларним стањем у материји, дају нам пуно наде, да ће се временом испунити речи, које је рекао лорд Рејлиг (Кау1еј§ћ) у Монтриалу: „Од даље студије о електролизи можемо очекивати, да ћемо добити јаснијега појма о томе, шта су кемиске реакције и снаге, које ју развијају, и ја не могу иначе а да не помислим, да се баш први, велики напредак, који већ пружа сен своју, има очекивати од ове науке." У науци у опште нема ваљда ни једне гране, у којој би Далтнови атоми већу улогу играли, него што је то у органској кемији или у кемији карбонових (угљеникових) спојева, јер доиста није ама баш ни једног споја без карбона. У овој кемији у последње доба коракнуло се јако унапред. Најзнаменитији проналазак пре више од педесет година био је, да може бити и таких спојева. који су истога кемиског састава, т. ј. саставни делови су у истој мери, па опет зато да су разне кемиске супстанције и да разне особине имају. Далтн је био први, који је то изнео те држао, да долази отуда, што су атоми у телу различито поређани, или што их је више у молекулу. Брзо за тим доказао је Фарадеј, да је овај назор добар а испитивања од Либига и Велера о истом саставу фулмината (то су соли киселине фулминске, нитроцијенметана, СН 2 . СТГ. ОН 2 ,) и о истом саставу цијаната, (то су соли цијанске киселине, СКОН,) још су више потврдила то мишљење те повода дали Фарадеју, да изусти ове речи: „ научили смо већ, да тражимо тела, која се састоје из истих стихија и са.стављена су једнако и опет да су им особине различите." Сигурно, рекао је он, биће још више оваких тела. Како је ово прорицање било истинито, показало се већ, јер данас знамо за хиљаде таквих тела те можемо сада не само казати, шта је узрок томе — атоми у молекулу заузимају