Стражилово

Б р . 20.

СТРАЖИЛОВО

319

Колико је синтетична органска кемија у последве иреме тако џиновски напредовала, толико је у првим дневима за последњих педесет година ишла веома споро, корак по корак. Пуних седамнаест година прошло је од проналаска Велерова до прве праве синтезе. Ово је урадио године 1845. Колбе,

који је начинио сирћетну киселину из њених саставних делова За тим пак дошли су тако силни резултати, тако богата жетва, да је у том богатсгву тешко наћи најзгоднијих иримера, који би нам протумачили, како се осилила и како се раширила модерна кемиска синтеза. (Наставиће се.)

€111811®» — X

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, Н0ЉСК0 ПЕСПШНТВО У СР11СК0Ј ШПКЕВНОСТН. 1. У „Вили" Новаковићевој има ово с иољскога: (Римски бројеви у загради кажу годину, а арапски број листа.) Песме: Адам Мицкијевић: „Душице моја, кад у слатке часке," (I., 4.), превео Ст. Новаковић; Две речи, („Кад на само с тобом седим"), (Ш., 21.); Племић и девојче, ба'лада, (1П., 22.); Самац, (III., 23.), све три превео Сима Поповић; — Т. Љенартовић: Два дуба, (III., 14.) превео Милорад П. Шапчанин. Приповетке: Ј. X. К.: СоФија Храновска, приповетка из пољске историје од 17. века, (I., 30.—35.), превео (?) са ?); Тодор Тома Јеж: Анђа Загорничанка, (III., 1.-—-35.), с пољског превео Мита Ракић; — Јан Захаријашевић: Мушица, критичка штудија, део из опширнијега дела: „Јунаци и јунакиње у приповеци"), (IV., 28.-31.), превео Влад. Николић; — К. Ћешевски: Тринаест! (IV., 36.), с пољског превео Стојан Новаковић. Чланци: неименована писца: Оптичка варења, (IV., 6.), с пољског превео Влад. Н. Илић; Основне школе у Швајцарској, (из: 021епп1к Шегаск1 1865.), (II., 34.—36 ), превео (?); Правац новије књижевности, (из: ОгГептк Шегаск1, 1866.), (II., 21.—22.) превео (?). 2. У „Даници" Ђоке Поповића: Приповетке: неименована писца: Лепа Елжбета, из пољске прошлости, (1864., стр. 800.), са (?) превео (?<; — Ј. 3 а х а р и ј а ш е в и ћ: Севасгијан Клоновић, (1865., 6.—102.), с пољског превео (?); — М. Чајковски: Полазак на Цариград, (1866., 818.—841.), превео с пољског В. Н. Илијћ; Л. Галова: Прабаба, (1867, 676.—726.), с пољског (?, превео М. Д.; — Војцицки: Добош, (1868., 385.—466.), с пол>ског превео (?); — Т. Т. Јеж: Асен, приповетка из бугар. повеснице, (1863., 257.—422.), превео с пољског (? , [отштампано у „Народној библиотеци' браће Јовановића]. — Из нашег листа од прошле и ове године прештампана је у засебну књигу расправа архимандрита Иларијона Руварца „О кнезу Дазару." Књига је изнела 27 штампаних табака а може се по цену од једне Форинте добити и у администрацији нашег листа. — Дошла нам је четврта књига Милићевићева Поменика знаменитих л>уди у српскога народа новијега доба. Настављено је у тој књизи од слова О иа се дошло до Р.; последњи је споменут Цветко Рајовић. Пре свега је ту опширан животопис кневова Милоша и Михајила Обреновића; па онда је ту реч о Теодору Павловићу, одруЈосиФу Панчићу, Констан-

тину Пејичићу, Божидару Петрановићу, попу Димитрију Ноповићу, Стерији Иоповићу, II е труПрерадовићу, Меду Пуцићу, Бранку Радичевићу, Вукашину Радишићу, патријарху Ј ос и ф у Рајачићу и о историку Јовану Рајићу. — Светозар Мл. Бајић. учител, у Црепаји, послао нам је ове две белешке, да их на овом месту саопштимо: 1. У 50. бр. „Стражилова" пр. г , у чланку „Камен мудрости", може се међу осталим и ово читати: Колико је и колико прохарчено на наџаке и на буздоване, и на добре коње за ратове! Чести ратови су мног новац стаманили, а алкемија је давала изгледа, да ће се сав новац накнадити, и т. д. Писац чланка овог, као што се на први ноглед опазити може, сетио се стихова из народне песме: „Збор зборила господа хришћанска и , па их је овде употребио; у оригиналу пак гласе ти стихови овако: „Није бабо расковао благо на наџаке ни на буздоване, ни на сабље ни на бојна копља, ни добријем коњма на ратове . . ." Г. Стева Милованов, који је овај чланак написао, не ће се срдити, што ћу из добре намере рећи, да он, пишући речени пасус у „Камену мудрости", није схватио правога смисла наведеним стиховима, јер држи, да реч рат, ратови значи нем. с1ег Кпе#, лат. "ђеПит. Да је случајно потражио ту реч у Вукову речнику, нашао би био, да рат, р а т о в и у тој песми не значи колико (1ег Кпе§, ТзеПшп, него значи накит к о њ с к и, Јег Р^егДезсћошск, и да баш уз ту реч стоји тамо стих: ни добријем коњма на ратове. Вук је негде још пре иедесет година казао: „Ако су — вели — наше народне песме и постале само од простога народа, опет не треба мислити, да их сваки наш књижевник, без икакве у том науке или приправе, може разумети." Па ето ј.е и г. С. М. нехотице погрешио у једној речи, али то нека му је и најмањи зазор, јер као што и сам Вук мисли, није срамота не знати оно, што човек није учио. — 2. У 72. бр. „Заставе" од 1887. год. има у подлиску мала приповетка под натписом „Срна проводаџија" од Сјеменског, а превео ју је С. П. Ж. Како је уредииштво начинило места у овом листу за збирање података о преводима из свију словенских књижевности, то држим, да не ће сувиишо бити, ако овде прибележим, да горња приповетка „Срна проводаџија" није изворна -работа Сјеменскога, него ју је он из Бокачевог „Декамерона" од речи до речи превео, заменивши Фијоренцију Варшавом, младог витеза Федерига од породице Албериџија литавским племићем Гастолдом, дону Ђовану гђом Катарином Мичиславском, а сокола Федеригова — срном. — У 176. свесци Народне библиотеке Браће Јоваиовића наставл>ен је превод Валасова романа из