Стражилово

352

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 22.

господовао. За тим расправља о племену, Вука Бранковића и доказује, да Бранковићи нису мугаки потомци Немањини, али је вероватно, да је Бранко (син Младенов, а отац Вуков) био ожењен каквом одивом Немањића, кад је од Душана добио титулу „севастократора," која се давала владалачким сродницима. После тога говори о одногаају Вука Бранковића према кнезу Дазару (1372—1389.) и доказује, да је Лазар као таст Вуков и Ђурђа Срацимировића себе сматрао за врховног господара Србији и Зети, али је у својој држави био независан од Лазара. После тога говори о политичкој радњи Вука Бранковића од Косова до смрти му (од 1389.—1398.) и завргаује питањем: „је ли Вук издао на Косову," набраја и говори ту о битци на Косову и смрти Мурата и Лазара по турским и осталим изворима из XV., XVI., XVII. и XV!II. века, цитира народне песме, предања и изводи овај закључак: да је Мурат с великом војском ударио на Србију и утаборио се испред Пригатине, да га је ЈЕазар дочекао на левој страни Лаба с војском својом, Вуковом и можда зетском, да је Милога одиста распорио Мурата, да се Турци у најкритичнијем моменту под Бајазитом прибрали и регаили битку у корист турску у уторак 15. јуна 1389. При крају доказује, да Вук није издајник, и иокугаава да докаже, загато је бага њега српски народ прогласио издајником. — Књига је гатампана у државној гатампарији, није нужно дакле додавати, да је и спољни облик и израда укусна. — М а р к о Ц а р позивље на претплат}' на своје путне црте и књижевне белегаке, које је наумио да изда под натписом „И з нове Италије". Писац је летос обигаао северну Италију и неко је време провео у Млецима те износи утиске с пута а и погдекоју црту из новије талијанске књижевности. У овом ће делу угледати света већи део градива, које је писац наменио био за књигу „Моје симпатије", гато су требале изаћи јога пре две године (в. „Стражилово" од 1886. на страни 346.) — Фридрих Н1 пилхаген је довргаио нов роман # „Н ови Фараон" зове се то дело, а мото му је: Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијагае за ЈосиФа. (Мојс. књ. II., гл. 1., ст. 8.) Место радњи је Берлин, а описује се модерни живот вигаега другатва и то у реФлексу утисака, које о њему при повратку у Немачку у години атентата (1878.) добија стари један од 4-8-е, погато је три године у Америци провео. 0 М Е 0 И Ц Е. (Грдве гаже и хонорари ио иозориштима.) О тој теми пипге у Нариском „Фигару" Фељтониста неки овако: У Француској се јагма о велике плате датира канда јога од првог царства. По налогу Наполеона I. добијала је слављена Каталанијева годигање 100.000 Франака, једну корисницу и допуст од два месеца; ири свим тим сјајним условима и царској забрани оде та ћудљива и интересирана примадона кригаом из Париза те пређе у Лондон, где је добила јога једаред толико. Да би у Ерфурту иред славним „партером кра-

љева" играла, добила је Талма у име хонорара 350 Франака а то је у оно доба могло важити као ејајна награда. Ратпелка, која је са 4000 Франака годишње плате ступила у 1зћеа^ге ^гап^ахз, имала је најпосле са својим допустима, хонорарима и корисницама годишњи доходак од преко 150.000 Франака. Сјајан је ангажма имала и Џеника Љндова код злогласног Финеаса Барнума Уговор је обухватао 150 предсгава за 18 месеци, „шведски славуј" добио је за свако вече 5000 Франака а осим тога се сносили трогакови на иуту и по гостионама за њу и за њену пратњу, у којој их је било петоро. Као гаранцију оставио је Финеас 750.000 Франака код банкира „Вагт§- ап(1 Вго*;ћег8" у Лондону. На путу свом кроз Америку, што је трајао петнаест месеци, реализовала је играчица Фаника Елслерова 700.000 Франака. СарајеБернардова за кратко време прегала ту циФру, а Коклен, који сад кроз Европу пролази, дотераће и до милијона, нарочито ако на путу често наиђе на такве занесењаке, као гато је богати џенки ^агпЈегТоШ, који му је даровао 15.000 Франака за то, гато је на његовој лађи играо Молијереве „Ргестеибез Г1сНси1е8 а . Како улога износи само 300 редака, то је Коклен рецитовао редак по 80 Франака. — Куд ли се то одмакло од она два Париска сола улазнине, коју су добијали „СопГгегез (1е 1а Рабвшп", гато су у XV. веку приказивали мистерије! Како ли се времена променила од краљеве чете с1и Ре1з11> Воиг1зоп ; коју је Молијер дириговао и у којој су глумци имали месечне плате 300 ливара. Паулус добије данас толико за неколико сахата, Сара Бернардова заслужи толико са једном само тирадом. Фор са неколико тактова, Жидикова са једним куплетом а Нилсонова са једном хроматичном скалом. У Лондону је Малибранова добијала 3750 Франака за свако вече. Онога дана, кад се дочуло, да Дипре од директора Париске музичке академије, Дипонгаела, тражи 100.000 Франака годигање, сви се побунили. Новине су све севале. Бурза се ускомегаала, министра просвете интерпеловали су огатро, али је Дипре ипак добио својих сто хиљада Франака; у провинцији су му плаћали 1000 Франака за једно вече. Аделина Пати била је прва, која је за једно вече искала хонорара 10.000 Франака, па се на њу одмах угледале неке њене супарнице. Кад је она то видила, искала је од тада 15.000 Франака па толики је хонорар добила последње године за своја три концерта у Е (1еп -позоригату. Тако је у последње време тенориста Тамањо у Рију де Јанејро ангажован био по 10.000 за свако вече и гарантовано му је најмање десет представа сваког месеца. На концу првог месеца мислио је презадужени управитељ, да му мора 1000 Франака за свако вече одбити, а тенориста није имао ни куд ни камо него је морао пристати. Другог месеца онет је управитељ продр'о са новим смањивањем хонорара, овога пута прилично с муком. Али је одмах сутрадан Тамањо кригаом сео на лађу па оставио и управитеља и уметнике и публику на цедилу, а „разлог" му је био, гато не ће вигае да „гатетује", јер са 7* 00 Франака за једно вече не може да изађе на крај. Кукавац! САДРЖАЈ : Очајница. Песма Драгутина Ј. Илијћа. — Како је Пјевалица излијечио Фра -Брну. Прича Симо Матавуљ. У крчми. Песма од Војислава. — Члка Зоран. (Наставак.) — Слике с пута. Од Милана Савића. I. Гамзиград. — Кемија за последњих педесет година. (Свргаетак.) — Ковчежић. Позоригате и уметност. — Књижевне белегаке. — Смесице. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину.— Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРНСКА ШТАМНАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТШхА У Н. САДУ.