Стражилово

Б Р. 22.

СТРАЖИЛОВО

351

ваздуха. Оба ова мишљења, која се само привидно пе слажу, могу се можда спојити у једно после новијих исиитивања од Уарингтна (\У.'итт ,и ; Ј ,ри) и Бертелот-а. Ђертело је, наиме, повазао, да је земљиште кадро у неким приликама упијати нитроген из ваздуха и спојеве градити, које за тим биљка упије. Више него све пређашње тиче се нас људи утицај кемије на, иатологију. Ни у једном правцу није се тако далеко дотерало као у изучавању о микроорганизмима и како они утичу на здравље и болест. У сложеним кемиским променама, које долазе под именом врење и трулеж, напуштен је назор Либигов, по коме су сви нојави чисто кемиски, јер је Пастер (1'м^геиг) показао, да су сви процеси у свези са животом неких нижих организама. Тако поче бактериологија, која је дошла, у рукама Листера, до сјајних резултата у кирургији а Клебсу, Еожу, Виљему Робертсу и другима дала пута, да нађу узрока многим болестима. Напослетку је Ластер много испитивао са резултатом, шта је и како се лечи најопаснија болест, бесноћа. Нек ми је с дозволом навести оне резултате, до којих је дошла комисија једна, а коју сам ја у парламенту подстакао. Ови послеци у сва-

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Сриско краљевско иародпо позориште у Београду.) Као што смо већ једном приликом јавили у нашем листу, приказана је овога прелећа у Београду нова комедија, коју је напио.ао Милорад II. III а и ч а н и н. Натпис јој је: Г оспођица као сељанка а има четир чина. О њој нам из Београда пишу, да је приказана два пута, уз лено учешће више Београдске публике. Шапчанин је написао ову комедију по жељи ЕВезинога Величанства, српске краљице Наталије, која је писцу и нредлол-сила предмет комедије. То је позната прича Пушкинова: Бармшнл Крествлнка. Но нисац је само у неколико узео тај сиже; иначе је предмет са свим друкчије, самостално израдио. Осим љубавника, који су, у главноме, схваћени и изведени по причи, све су друго типови, којима је писац створио карактер. Осим тога долазе неколика главна лица, којима у Пушкина нема ни помена. Тако је комични Шабашкин, који је готово најглавнија улога, носи или покреће радњу кроза све чинове; па онда мајка Василиса, па Никита и т. д. Шапчанин, као ингенданат, инсценисао је комад с особитом брижљивошћу, тако да су и костим и намештај и декорације били верни руском животу из онога доба, када се комедија догађа.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. :— Од свог једног пријатеља узајмили смо — нисмо могли куиити. јер се у књижарама овде не продаје — друго ново, прерађено и попуњено издање Утјешеновићева „Недјељка", које је нре недел>у две дана угледало света.

ком погледу потврђују ТТастерове тврдње а доказују са свим јасно, да се његовим начином дала отклонити бесноКа код много њих, које су ујеле бесне животиње, и који би без тога умрли од беснила. Овај проналазак у толико још више вреди, јер каже, да ће се моћи тим путем и начином отклонити и друге болести. За ово је дужно човечанство много францускоме експериментатору. Изгледало би, да смо овде нрешли границу кемије и да стојимо чисто пред живим појавима; но новија истраживања кажу, да није тако и да и опет мора микроскопичар уступити места кемичару и да ће се пре кемиским него бијолошким испитивањима наћи, откуд долазе болести и како се лече. Дознајемо, наиме, да симптоми заразних болести тешко да долазе од микроба него да симптомима лежи узрок у неким кемиским спојевима, који долазе као продукти живота код оних микроскопних организама. Особите ове болести своде се више на утицај отровних супетанција, које се чине док организми живе него на организме саме, јер је доказано скоро, да се оваке болести могу пренети таким отровима а да нема ниједног живог организма. С >!.

Из новог је „Недјељка" изостала нређашња намена, али је сад попуњен а додан је уза њ и поговор, у којем песник разлаже, како је свој спев сада прерадио, излаже карактер спеву, саопштава две белешке на ситније ствари у спеву, разјашњава шесг мање познатих речи, потврђује два Факта у спеву изнесена и на послетку назначава, од куда су узети одломци из св. писма за ликове у литургији, у колико то није већ означено у самој певанији у „Недељку" или не сиадају међу обичне, сваком иознате несме литургичне. „Недјељко" је сад подељен на дванаесг песама — пре је било само три: Урис, Рочиште, Православље — па је на чело свакој песми стављена као нека перијоха, шта се све пева у тој песми. У овом је издању спев написан новим правоиисом, само нису консеквентно изведени Фонетички закони; има наиме речи и „србсгво", робства", „вите^ске", „заду^бина", „одпојај", „узкрсење" покрај „убошких" и других облика, који су ио правилима еуФоније склошвени. Књига је изашла у врло Фину и укусну издању самога писца а штампана је, као и оно прво издање од 1860. године, у Бечу. — Из X. књиге „Годишњице," коју издаје Чупићева задужбина у Београду, отштампано је на посе „Вук Бранковић" расправа београдског проФесора и академика Љубе Ковачевића. Ову је расправу читао Ковачевић у Београдској касини, као предавање, још лане 24. марта и то је оно предавање, које је и архимандрит Иларијон Руварац у својој расправи „о кнезу Лазару" на више места споменуо. Носле кратког предговора прелази Ковачевић, да докаже, где је иостојбина Вука Бранковића и завршује закључком, да је постојбина Вукова Дреница с градом Борчем, којом је још прадед његов