Стражилово

362

вић многе Србе у Срем, који се ту и-настане. Језгро црне легије, коју је еам краљ Матија предводио, сачињавали су Срби. И нод кнезом Павлом пређе доста Срба и настани се у пустим крајевима угарским. Са Максимом владиком дођу опет у Срем Срби и ту се сместе. И у горњој Славонији су се Срби населили под именом Власи и то из Рашке, Босне и Србије. Но и ту нису живели на миру; већим делом су били под оружјем и бранили границе против упадаја турских. У време, када пада прва опсада Беча (1529.), беху многи градови у Хрватској и Славонији у турским рукама. Фердинанд се јако бојао за своје властите земље; за то је наредио. да се окупи у Аустрији и другим крајевима војска, која 1.е увек у приправности бити и чувати аустриске границе. Главни заповедник те војске био је у то доба Јов. Кацијанер са седиттем у Љубљани. Како Турци дознаше, шта се у суседној држави ради, не осташе ни они скртнтених руку, већ се почеше према Аустрији све боље утврђивати. Војска им је свагш пут приправна била, тако да су у свако доба могли или нападати или нападај дочекати. Онасност од турске стране свагга час је претила; народ, који је на граници живео, никад није миронао и непрестано је стрепио. Да би се бар у неколко опасност отклонила и народу улило мало наде на боље, буде закључак донесен, да се скупи једна јака војска и да се с њом удари на Турке. И заиста буде скупљена војска од својих 25,000 бораца и то маја 1537. год. У тој војсци, која се из свих крајева скупила, где је Фердинаид владао, били су и Срби под Иавлом Бакићем. Да Турци нису то мирним оком гледали, већ да су се побринули, да силу силом одбију, то је са свим ириродно. Кацијанер, који је управљао том војском, крене се из Копривнице, где се и искупили, и дође до Осека. Намера му била та, да прво освоји тај град. На жалост тај план не буде изведен, јер је ту већ био турски паша са одабраном војском и одбијао непријатељске нанадаје. Турци су свуд наоколо палијги и робили, а аустриска војска не могаше ништа да им учини. Дан по дан па се нриближи и зима а опасност за аустриску војску поче све већа бивати. Прво та војска не беше као што треба опремљена, друго није довољно ни ране имала. Невоља и јад све већи. Најпосле не имадоше куд, већ закЉучише, да се повуку натраг. Тај повратак је врло скупо сгао. Многи људи проиадну на путу и многи топови буду остављени. Турци пак непрестано узнемирива-

Б р . 23.

ху. 1. дец. дође до борбе између коњице. У тој борби погине и Павле Бакић, као заповедник коњице. Кад су многи већ видели, да нема спаса, почну сваки за себе бегати. Неки иизки заповедници оставе потајно главни логор и склоне се на другу страну. Остатак војске буде принуђен, да се упусти у бој. Али успех буде слаб. Скоро цела та војска буде уништена и покошена. Сва ратна опрема падне Турцима у руке. 24. феб. 1538. године дошло је до мира између Фердинанда и Сулејмана. Али је то слаб мир био. На граници је сваки час до сукоба долазило. Фердинанд опет није могао сву силу да употреби, јер је у земљи рат водио против Запоље и његове странке. Турци су тако увек могли упадати у непријатељске земље, палити и робити села и људе водити у ропство. Још при крају XV. и у иочетку XVI. века биле су српске насеобине у источној Славонији, у Срему доста честе. Тај крај између Драве и Саве око Позкеге и Валпова па источно према Дунаву звао се од XVI. па све до половине ирошлог века „Расција." Кад је оно Кацијанер био за то, да се поведе вбјска у дољњу Славонију и да се ту удари на Турке, он је напомињао, да ће у тој борби и од Раца (Ка1иеп), који највише ту живе, помагани бити. Они ће им, рече, и ране и бораца давати. Тим пре су могли на љихову помоћ рачунати, што је у војсци Кацијанеровој и Павле Бакић био ; а овај је опет стајао у договору са Србима из тих крајева. За Кацијанеров предлог били су највише сИе „ип^апзсћеп Неггп," јер они говораху: „еа зеу ет уо 11 Рапс1, сНе КаЛиеп \уегс1еп ип« ^епи^ /дтеГигеп, аисћ поећ 2и иш &11еп." И војска се заиста новеде, алије, као гато смо већ мало пре рекли, рђаво прошла. Узрок је био највише тај, што је иста слабо опремљена била и што нижи заповедници не хтедоше слушати. Срби својим јунаштвом а у мржњи према Турцима одликовали су се увек у бојевима и чинили су велике услуге аустриском двору. Павле Бакић, који се амо са својом браћом, родбином и другим познатим и можда непознатим преселио, био је у бици на мохачком пољу, бранио Беч против Турске опсаде и најпосле при поход.у Кацијанеровом погинуо. Осим тога као присталица Фердинандов ратовао је доста против Запоље, и ако је у први мах на његовој страни био. Павле Бакић носио је назив „Ле Каак." Неки не знају, где је та тврђава унраво лежала н. пр. у Историји Срба у Угарској стоји: да је тај „дворац" нестао, а треба да лежи близу Шимега, на обалама балатонског језера. Према оном што стоји: . . . Бассин1 П1 б1Ш1§10 811аш агсет . . . држи проф. др. Би-

СТРАЖИЛОВО